понедељак, 20. октобар 2014.

3295.
КОПАЊА МОНОПОЛИСТ,
МИРЈАНА КОЛУМНИСТ

Ето шта је рат.
Рат није кад се гине у блатњавим рововима и по њивама које нико не оре и које се претварају у шипражје. Рат није кад сваког дана, усред експлозија, гелера и крви, мислиш на неког лијепог и драгог, за којег ниси ни знао да је лијеп и драг, а онда му се никад више не вратиш, својом несмотреном смртном кривицом.
Рат је кад се мора живјети са Наплавинама Рата.
За разлику од поплава, Рат на своје обале избаци трајна говна.
Особина Ратних Наплавина јесте да брзином муње пупштају коријење. Док двапут превијеш рану, он је постао незаобилазан.
Тако је и Копања, од ситног ратног послијепоноћног репортера из Аласа постао Главни Медијски Монополист. Има штампарију, има новине, има продајну мрежу.
Добро то. Али има и друге манипулативе. Кад ми треба твој муж, директор телевизије, да телевизију користим како мислим да је најбоље у складу са скендервакуфском праксом, поставићу те за Гл. Уредницу. Кад ми не треба телевизија, поднијећеш оставку. Бићеш колумнистица. Пешкируша. Можеш писати велике колумне, као да ти је у, дјетињству, жеља била да будеш колумнист оног великог сарајевског ослобођења повлака пешкира.
Тако Мирјана Кусмук има могућност да у Монолима лијечи своје комплексе обавијештене необразованости али и да испуњава жеље Монополисте.
Да именује шпијуне по изборним штабовима, да говори ко је кога створио, да глуми памет коју 2.712 продатих примјерака Гласа Српске немају коме да пласирају.
Јебо ли вас Рат који вас је обоје створио.