3247.

НИСКЕ СТРАСТИ

У ПОЛИТИЧКИМ

КАМПАЊАМА

Једна од дефиниција Политике јесте и ова. Политика је легализовани полигон за демонстрацију мржње, дисквалификација, нељудскости и патолошких деформација.

Свако од нас, и без и изван политике, собом носи лепезу болести, болести главе, мозга, свијести и карактера, које га чине нормалним.

Проблем настаје само у два случаја. Када му то љекар званично саопшти као дијагнозу. Или када му се онемогући и минимално испољавање тих болести.

Зато је Политика важна за болеснике. Али и за Јавноснике. Које Унитаристи зову Грађанима, па се ја грозим тог израза.

Политика је једна велика спужва која упија емитовање болести политичара. А кроз то емитовање празне се и цијели слојеви Јавносника.

Сви смо ми пуни наелектрисаних знакова болести и свима нама потребна је нека жичица како би дошло до варничења и пражњења.

Политика и Предизборне кампање коубиле су се.

Дабоме. Нисам необухватан.

Политика укључује цијели низ и племенитих особина. Љубав за себе, љубав за своју моћ, љубав за моћ својих ближњих, сексуални нагон, нагон према пенетрацији у џепове, осјећај за клање противника у својој близини или званичног противника на даљини.

И прве и друге особине нису преовлађујуће. А могу лако да буду. Као и крава која пасе а цијели дан је уједају муве и обади. Док се једном не заобада, прекине ланац, и одјезди у легенду. Мислим, у туђе њиве, преко седам поља.

Тако и политичари, странке, кандидати, могу мирно да пасу годинама, док се у једној кампањи не заобадају. Па новине претворе у таблоиде, себе претворе у државу, на рогове набију кога стигну, свима гаће згуле, а своје лагано свуку само пред једним, кога се боје и коме пућкају, да га прекомјерно не узбуде, инстуције претворе у волунтароиде а утиске у притиске.

Убиоме бог ако знате о коме причам.

Има и оних којима је стало да се нешто створи, да се успоставе процедуралне демократије, да се изгради организација, да се виде резултати, да нам живи, живи НДД Сфера.

То су будале.

У актуелној кампањи у Републици Српској, евидентирам више болести и болесника него што је уобичајено. Неко је донио неку тежу, продужену, дрогу. Уобичајене протуве, под дејством тог опијата, добију привид послања, мисије, нових властитих чаробних способности и права која им не припадају.

Неко им је објаснио да су њихове шансе веће од њихове вечерње сјенке. Неко им је сугерисао да је куцнуо час.

Стога се Требињски Синдром кампањског насиља шири Српском.

То кампањско насиље било би безазлено да није само мали индикатор огромне негативне енергије која се складишти у акумулаторима Политике.

Близу је прага када се треба запитати ко ће се први заобадати.

Плодно тло за то су планови и оптужбе за крађу избора, најаве Петог Октобра послије дванаестог октобра, распитивање званичних странаца о немирима послије избора, пуштање Хилових Димова...

Генерално. Постоји опасност да се заобада свако ко, овдје, побиједи на изборима. Тај негативни набој у кампањи, када пријеђе праг, постаје општедруштвена енергија. Која укључује освету, трајнију мржњу, трајну девастацију противника, наставак рата крвавим средствима, хапшења и уништења сваке врсте.

Тада се древна кинеска политичка филозофија, изражена кроз филозофију ратовања аутора званог и знаног као Сун Це, претвара у српску ратничку философију Сунце Ти Јебем Милосно. Саћеш видит како Гуја Крсно Име Служи.

Да сам на вашем мјесту, не бих дирао туђе билборде.