3238.

МАЈКЕ

СРЕБРЕНИЦЕ,

УКОПИ

И РЕУКОПИ

НА ТЕКУЋОЈ ТРАЦИ

И КРСТ

НА ЗЛАТИШТУ

Спојене посуде.

И ту се нема шта више рећи.

Мада мене весели сарајевски попиздитис због тог скулптуралано катастрофалног унакрстја.

И, вјероватно, Бакира Изетбеговића. Који ће, барем, неколико сати престаи да буде главна тема сваког божијег напада.

Весели ме и глупост Драгана Чавића који обзнањује неко саошптење о свему томе. Дајући сигнале сарајским и иностраним менторима да је у шинама, у колосијку, на линији. СТЈ.

Покушава и да веже крст за Есенесде. Њему ће ускоро почети Есенесде да свијетли као и она пластична госпа у Међугорју.

Чавић ће да постане видјелица.

То је први чврст и добар болеснички корак.

Крст На Златишту је, као и сама Босна и Херцеговина, бламажа и девалвација.

Ни у једном од трајнијих објектива не треба тражити објашњење за ову појаву, осим времена у коме је дигнут. У предизборној кампањи.

Стога је Крст На Златишту предизборна категорија. И оних који су га подигли. И оних који на њега лају из Сарајева.

Јер. Он нема никакве везе са српским логорашима Сарајева. Нису они сви били вјерници иако су били у мукама. Неки нису ни данас. А многи се тада нису ни стигли преобратити из Манифеста у Трипрста.

Крст На Златишту је још један лош слоган. Још један лош билборд. Још један неразумљив предизборни наступ. Још један фол о томе како ово или оно добија изборе. Још један лош кандидат.