3239.
ДЕМОКРАТИЈА
ЗАХТИЈЕВА
ДОСТОЈАНСТВО
ИНСТИТУЦИЈА
ШТО ЕСДЕЕС
НИКАД НИЈЕ
САЗНАО
Опште цивилизацијско
достигнуће сугерише да је демократија за свакога.
Логика законске и
процедуралне регулативе, међутим, јесте у томе да, на цивилизацијски начин,
саопшти да то није тачно.
Демократија није за свакога.
Ако је Демократија могућност
да се за Предсједника Републике Српске кандидује Огњен Тадић, онда није
Демократија и за његовог кондуктера.
Аматерски инострани правни
идиоти, који су писали и натурали Босни и Херцеговини законе, не знајући да
постоји и римски правни систем, поред америчког полудивљег, а не знајући ни
суштину права и система, не схватајући да мора да постоји веза између њега и
тренутних достигнућа заједнице у погледу компатибилности и проводивости, и не
размишљајући о томе да је овдје постојало социјалистичко самоуправно право које
није лако тренутно укинути и замијенити а нарочито није лако заборавити, у
неким су сегментима трајно уништили и оно мало могућности Босне и Херцеговине
да буде нормална.
Изборни закон је једно од
тих уништења.
Његове одредбе које
омогућују директну криминализацију изборног процеса сада је скоро немогуће
промијенити јер уз то одмах иду апетити које нико не може затомити. Као и уз
зајебанцију Сејдић Финци. Када Сарајево нагло огладни за унитаризацијом и центрлизацијом.
И за доминцијом Бошњака.
Република Српска јесте
Држава.
Добро. За Огњена Тадића,
Есдеесовог кандидата за Предсједика Државе, она је Ноћна Држава. Лаку ноћ,
Републико Српска.
За Есдеес, пак Република
Српска је држава која омогућује куповину бирачких одбора на килу. А да би се
купила два бута Бирачког Одбора, Есдеес је спреман да руши достојанство и
највећег појединачног института саме Државе.
Кандидовањем свега и свачега
за Предсједника Републике, Есдеес је, и Тадић, саопштио веома ниску цијену
којом цијени и којом уважава Институцију Предсједника.
Кандидовањем Тадићевих и
Бабаљевих пратилаца, снагатаора, црнонаочараца, кондуктера и возача шинобуса,
Есдеес је подцијенио Републику Српску и уставни институт Предсједника
Републике.
Есдеес, у ствари, никада
није ни знао да цијени тај институт. Јер њихов Радова је и уставна овлаштења Предсједника
правио за себе а не за Државу.
Дуг је пут од Есдееса до
Државе.
