3232.

ШКОТСКА

И НЕ ЗНА

ШТА НАМ

ЈЕ ДАЛА

Све може да личи на балканску зајебанцију. Четири и нешто милиона становника. Шта они могу да одлучују на референдуму. И да су сви против, и да су сви за. Такве Њемачка призна за пет минута. Или не призна. И у таквима међународна заједница, као у БиХ, издркава своје седамнаесторазредне кретеноиде.

У сваком собичку, као и у сваком ћумезу, Европе, анализира се данашњи Шкотски Референдум. Свако из својих углова.

Фундаментално најглупљи су Сарајевски Унитаристи. Кажу. Конститутивни Народи нису и суверени народи. А само суверени народи имају право на рефрендум и отцјепљење.

МТЈН. Маму Ти Јебем. Несуверену. И тетку, само конститутивну.

А Инглези, Унионисти, зајапурили се, као предизборни билборди у Републици Српској. Црвен Фејсић у драгана мога.

Не могу да схвате да им се то догађа. Предносом. Успод краљичине сукње.

Нато Пакт већ планира прекоманде и откоманде.

Након толико вијекова људске цивилизације, доиста је понижавајуће да се на Шкотски Референдум гледа тако водоравно.

Из свог малог, ситног, мљевеног, конформизма политике, нације, интелектуалци и разбистривачи свакодневице, покушавају да извуку неку ситну корист и видљивост за себе. Своје интересе. И свој неолиберални капитал.

Из сличних разлога, усрани еуропљани и интелектуалци нису видјели катаклизмичне катастрофе, као што је Први Свј Рат. Гитљеров Рат. Нити су, раније, препознали домете Француске Револуције. Петра Великог. Октобарску Револуцију.

Они који нису препознали Гитљера, данас Путина успоређују са њим.

Не схватајући да се историја урушава и мијења пред њиховим очима. Али. Не више под њиховим ногама већ над њиховим главама.

Шкотски Референдум је, за Европу, у рангу Француске Револуције. И Октјабарскаје Реваљуције.

Ломи се пут демократске цивилизације.

Пропада Државни Феудализам.

Нестаје Либерализовани Колонијализам.

Нације добијају право на Државу. А Државе добијају право на Самосталност Нације.

Нестаје тоталитарни обичај да се претходфно одлучује о унионизму, унитаризму, пактизму, интеграционализму, па тек онда, евентуално, о самосталности, самосвојности, аутономности, суверености.

Почињемо испочетка. Од Самосталности.

Шкотски Референдум није битан због броја гласача. Због важних личности или историје.

Он је битан због Мјеста Демократског Злочина.

На сваком другом мјесту, референдум четири милиона и триста хиљада излазника, био би неважан.

Али. У коштаној сржи старог окамењеног свијета, у једној Великој Британији, која има право да буде Велика како хоће, а Србија.нпр нема право да буде ни уобичајено мала, овакав Референдум, без обзира на било који резултат, неизоставно је Право Трећег Миленијума.

Коначно се потврђује моја теорија да ће Трећи Миленијум бити посве нови домет људске цивилизације. А Двадесет Први Вијек, вијек Држава Нација.

Од данашњег Шкотског Референдума ПТМ се не може зауставити и спријечити. Може се успорити. Или кратковремено одложити.

Од данас се стварност не гледа по томе колико оправданости има за Самосталност. Већ по томе колико схватање новог миленијума има акомодације у односу на Право Трећег Миленијума.