3230.

ПРОСЕРИЦЕ

И ПРОГОРИЦЕ

НОВИНАРЧИНЕ

ГОРАНА

МИЛИЋА

Да више нема новинара и новинарства видљиво је и по томе што се из нафталина извлаче фосилни остаци остатака и једног и другог, и, неуком инернет мравињаку и црвињаку, предстваљају као громаде. Као да су свих десет свјетских чуда у једном.

Недаво је неко извукао из расола, у августу, Горана Милића.

И представио га као Новинара. СТЈ. Слово Ти Јебем. Оно најстарије из ТБМ.

Не пишем ово нирадичега. Осим ради оно мало патеника који раде као новинари у Медијима.

Немојте да вам лажу. Горан Милић није никакав Новинар и никаква Новинарчина.

Већ један обичан лажов.

Његова теза, у том интервјуу, о томе како је у Комунизму било лошије и како се о неким темама није смјело писати, лажна је. Тај Комунизам је њему омогућио да има и искористи положај који другима није припадао и није био доступан ни на домет интерконтиненталне самонавођене ракете. Био је дијете дипломате и ходао по свијету научивши језике. По основу језика се представио, и том Комунизму, као Новинарчина.

Ствар стоји другачије.

Лав не зна да кукуриче али му то не смета да буде Лавчина.

А данас се, и овдје, и свуда, смије причати и писати о свему. Јелде. ЈестК.

Осим тога, ходање по свијету није Новинарство.

Лако је наћи тему у Њујорку, нађи је у Животу. Обичном. Усраном. Ускислом.

Већи Новинар од Горана Милића је Славиша Сабљић. Или Ибро Халиловић.

Горан Милић је Новинарчина. А Тихомир Лешић, одавно почивши је курчина. Јелде. ЈестК.

Горан Милић је Службеник. А Службеник је Адут Служби а не намјештеник. Како то да је службовао у ТВ Београд, ТВ Загреб, ТВ Јутел. Па сад у ТВ Алџазира.

Није службовао. Тамо је инсталиран.