3231.

ДИВЉИ

ПРЕДИЗБОРНИ

ЈУГ

Мислим на Требиње. И Вучуревића. Који је вођа милитантног крила Иванићевог Ал Фатаха. Фаталне Партије Демократског Регреса.

У ком предизборном вијеку живе извјесни политички Требињци када се, доље, на југу, у велике предизборне јавне радове убраја и премазивање туђих билборда катраном, прегорјелим уљем и густим раствором чађи.

Требињски Режим је створио услове да Њу Херцеговина Стрит Арт, авангардна културна скупина, изводи антицивилизацијске перформансе из доба предизборних кампања диносауруса и других изумрлих врста.

Чак су и вишеградске радикалске џизлије одавно одустале од тих технологија.

Мислио сам да је давно завршена фаза ноћног ратовања Дерањем Плаката. И јутарњег рапсрављања, на Главном Изборном Штабу, о резултату Наши : Њихови.

А онда стиже вијест из Требиња. Поцрњели билборди Есенесдеа. Док Вучуревић нешто сере код Шкоре на Ахтеве.

Није ни чудо што двојица педепеоваца прелазе у Мрску Режимску Странку. Добро се нису иселили из Требиња.

Само из тог разлога, живота у нецивилизованим политичким условима, толеришем тај пребјег. Иначе, познато је шта о томе мислим. Великој странци не требају туђи активисти.

Вучуревићева Страхотортура у Требињу довела је до тога да је Онај Букановић постао Небојша Ганди. Нека врста помирљиве средње линије. Глас Разума, СТЈ.

Вучуревић, неоспорно улази у Историју. Без обзира што није успио да организује референдум о осамостаљењу Требиња, заједно са Шкотском.

Поред Дивљег Запада и Дивљег Истока, сада имамо и Дивљи Југ.