РАТНИЦИ И ИЗБЈЕГНИЦИ

Моји су Ратници и Избјегници црних лубања, бијелих и чистих образа и гладничких испраних тијела. Испрале их кише. И душе им. Зато ходају по лединама и чекају своје кише и бијеле дјевојачке хаљине или неког саборца да се смилује, сажали и застане за спас.

Над њима је Небо а пред њима Тма. Њихове протезе су јевтине а душе квргаве.

Али корачају поносно и одважно.

У мом срцу.

У мојим кишама.

И у мојој души.