3004.

ЕСДЕЕСОВИ

КРИЛАШИ,

ГУСЛАРИ И

ТАБЛОИДЕРИ

Дабоме, да није могуће захтијевати од бирача, такозваног бирачког тијела, изборно излазећег плебса, појединачног гласача, опредијељених и неодлучних, да глуме интелов процесор и да сваку политичку, животну, економску и културну чињеницу узму у обзир и усмјере је као доношењу одлуке о гласању за овог или оног, за ову или ону странку.

Али треба бити, несумњиво, убијеђен да ГББ, Господ Бог Бирач, веома прецизно зна одговор и на оно што ви не знате да га питате.

Често ме оптужују да, Опозицији у Републици Српској, својим писањем дајем упуте и рецепте о томе како и шта треба да ради.

Није ствар у упутама. Ствар је у способностима.

Кад дође вријеме, па скочиш на женскоћу, или она на тебе, неће бити ствар у знању већ у чвршћини. Томан, Сазнања о материјалима.

Да бих формулисао своје законе, повремено проводим и тестове.

Недавно сам испред себе поставио грабље, припремио презентацију, онај пауер џоинт, како ли, велике постере са графиконима и облицима и објаснио, грабљама како да постану стонога. Јер имају све предуслове, дугу дршку за тијело и оне вилце за ногице. Добро, нема их баш сто али имамо еволуције и Дарвина, па ћемо мало убрзати.

Онда је наишао сусјед са вилама на рамену. Ту му је њивица са сијеном. Жив чекам да ме пита да му посудим Стоногу да скупи сушене откосине.

Рајкула, дај ми те грабље, пусти предавања, ниси ти Мегатренд. Видиш да је и Мића остао без Главића.

Никад, у политици, не буди искључив, кано што умијем бити ја, али, изгледа, да није могуће од Грабаља начинити Стоногу.

Гледам ову тужну представу опозиције која не схвата неколико битних ствари. Не схвата ништа. Али би бескрајно трајало да то поберем и поредам.

Гледам Оног Гуслара како крила оним горњим удовима, као олињали паун, да би изледао већи и убједљивији. Он је, у ствари, лабораторијски узорак лажне Опозиције и њене лажне Снаге.

·         Опозиција мисли да је потребно нешто објаснити Влади и владајућој странци. Увијек је требало нешто објаснити јавности и бирачима. Додуше, они, вјероватно, подсвјесно, знају да им то, из њихове коже и главуше, није дато, није могуће. Лакше је бити коњ према предсједници владе него паметан према народу.

·         Лидери Опозиције, осим Ценићке, Миљевићке и Васковићке, уопште се не обраћају јавности, народу, бирачима. Од њих би се очекивало да надиђу идеје и приједлоге власти и владе. Знам да то није могуће. Нема чаробних штапића. Опозиција је годинама дресирана у властитој неспособности, безидејности и нечињењу. У Потопништву, Нудигуштву и Готованству. Али ако нема чаробног штапића, има Оптимизам који се може понудитии јавности. Мада знам да и то није могуће. Ко може замислити Босића да изађе и зрачи оптимизмом. Јебале ме Грабље. Докле ћу се бавити илузијама.

·         Приједлози о томе да Српска на двије године одложи враћање кредита, да Руси плате неке обавезе за рафинерију, да неко, ко се наводно обогатио, врати неке паре, да се опорезују богати а не запослени и пензионери, не могу се окарактерисати чак ни као бацање прашине у очи јавности. Већ као кокошије сљепило упо дана. Ти Пљувачи & Ногаташи Опозиције не могу да схвате да се међудржавни уговори не могу мијењати како коме падне напамет. Нити посланички клубови могу пресуђивати ко се на отетом обогатио и колико да врати.

·         Теорија о сто милиона прикупљених солидарношћу, који су тек десетина онога што је стварна штета, управо је оно што јавности не треба. Црни Песимизам. Свако зна да не може никад и нико да врати оно што је поплава однијела. Чак и кад би сваком у двориште искипали пуну приколицу пара. Али свако зна да након несреће треба да се осјети да је дио друштва. Да је у друштву. А не у кавезу. У коме жели да га држи Опозиција. Представљајући и власт и себе дивљим звијерима.

Оно о Грабљама је уљепшан симбол Опозиције. Ћускија.