четвртак, 19. јун 2014.

3016.
ПА ЗАР И ТИ,
ЋЕРИ ЕСПАЊА

Ето га. Ја навијам за Шпанију на Свјетском првенству, и на сеоском турниру, свеједно, а они први кући. Главу дајем да су, одмах по доласку, купили карту за назад. Само ми нису хтјели да кажу.
Неколико је разлога за дебакл Свјетских првака.
·         Љепота Игре има особину да се успорава а Игра се, данас, све више убрзава. Многи шпански играчи, ни против Холандије ни против Чилеа, нису стигли да приме лопту, а ако су је примили, нису стигли да је предају. А ако су је предали, нису стигли да је тачно предају.
·         Физичка спрема играча је увијек на вишем нивоу код оних који су технички и колективно слабији. Пресинг и блиски контак онемогућава Љепоту Игре. То су одавно пронашли они који су успијевали да побиједе Барселону. Могу да кажем да је то ометање посједа, да је то подјебавање, да је то спречавање и запречавање, али морам и да кажем да се Љепота Игре није ни потрудила да нађе одговор на тај кондицијски пресинг. Осим враћања лопте Касиљасу.
·         Шпанска репрезентација почива на играчима Реала и Барселоне. Реал убија Игру годинама. А убијање Игре убија и играче. Реал је освојио Лигу шампиона само зато што је Атлетико физички, играчки и финансијски сто спратова испод. Барселона је у проблемима пуне двије сезоне. То, такође, убија Игру. То се види по очима Инијесте и других. Крах у Бразилу само је један у низу лоших резултата и игара у посљедње вријеме.
·         Замор и престарјелост. Превише је старих играча у Шпанској репрезентацији. Вријеме је да се догоде промјене. Истрошио се и Дел Боске и Алонсо и други.
·         Шпанска репрезентација нема голгетера, стријелца, центарфора, какогод се звао. А и централна креативна конзола одавно није софтверисана и хардверисана.
Добро. Ништа. Идемо даље. Доћи ћу ја најесен, па ћемо мало детаљније попричати о свему. Додуше, доћи ћу у Барселону. Далеко ми је Мадрид.