3011.

УМРЛА ЈЕ

СЛОБОДА МЕДИЈА,

ТРЕБА ОЖИВЉАВАТИ

СЛОБОДУ ГОВОРА

И МИШЉЕЊА

Кад ти Дуња чучне под прозор, да пишки, држава се упичкољила. Што је прва фаза одласка УПМ.

Сјећате се оне клетве Дабогда се ти једно јутро пробудио а Црнац ти пиша под прозором.

Црнац у реченици није Црнац већ Американац.

Поводом ООО, Осме Офанзиве Оебса, на Србију, подигла се велика јавна прашина и дискусија, подметања и међуоптужбе, на тему Слободе Медија.

Многи Слободу Медија мијешају са Независним Новинарством, Медије сматрају Мајком Терезом Новинарства и гнијездом за неометано лежење професије Новинар, професије часних намјера а почасних домета.

Многи Медије, на основу погрешне тезе из социјалистичког самоуправљања о новинарству као друштвено-политичком раду, и на основу лоше пропагандне тезе да демократија, на Западу, јађеће, почива и на Слободи Медија, сматрају условом, сликом и огледалом Слободе уопште, пресудним за савремено демократизовано и интегратизовано друштво.

Све то, са стране, гледају Аге Сарајлије. Збигњев и његова раја. И лагано их подстичу на такво мишљење. А и дјеловање.

Ну. У Медијима је најмање Новинара. Тамо све ври од информера, вјестичара, потрчкала, манипуланата, манипулатора, плаћеника, паћеника, тајника, најамника, пушача, пригушивача, послушника, извршника, шупника и мегатрендиокритета сваке врсте, да се Новинарство не може излећи ни за милион година.

С Новинарством је завршено. Новинарство се могло борити против Диктатура, Аутократура, Хунти и Мултинационалки. Али против софтвера који обара сајтове, нема борбе. Против Оглашивача који ти диктирају шта ћеш објавити, нема борбе. Против кордона аутоцензуратора, конформиста и болесних амбиционера нема борбе. Против Власника Медија нема борбе.

Шта, дакле, остаје, као могућност.

Остаје Слобода Говора, Слобода Мишљења, Слобода Јавног Става, Интелектуална Слобода.

При чему не треба рачунати на Слободу Збора и Здруга. То је резервисано за  МИП Копилад. Манипулативну И Плаћену.

За те слободе треба имати мало храбрости. То је њихов највећи проблем. А Пичке су свијет премрежиле. Поред толико курчева.

Данас је, у Србији, најраширенија синтагма Како смеш.

Дабоме да сам идеалист. Поменуте слободе се неће користити.

Шуте интелектуалци, шуте писци, шуте књижевници, шуте рокери, шуте социолози, шуте правници, професори и економисти, шути пашчад, јазавци и лијаћи, каравана пролази а ноћ не пролази.