3027.

ЗМАЈКУРЧИНЕ

Штоно рече моја савјетница за колективну свијест и интегративно опредмећење, Бошњацима је очајнички требао успјех у Бразилу. Откако су отишли Турци, нема интегралног, безадитивног, непосвјетлуцаног и нелажираног успјеха. Јебига, није успјех изабрати Комшића.

Али, шта да радиш. Дође ти судија из земље у којој се фудбал игра бодљикавом прасади умотаном у јастучнице а не лоптом и сјебе ти све. О томе сам писао другим приликама и то је посљедица Фифине, исто вјештачке глобализације и равноправности.

Главни судија са Новог Зеланда прихватио је мишљење помоћног судије, за којег не знам одакле је, да је Дијамант Џеко био у офсајду. Можда није имао рефлекс да види а можда га је збунила чињеница да је Џеко претходно љенчарио у офсајду па се онда увукао у противничке редове и добио лопту у фор. Судија је, можда, мислио да је ријеч о играчу који је дошао из офсајда.

Свеједно, изузимајући утакмицу против Аргентине, јер игра против Аргентине није прави узорак, ова Репрезентација Ваше Државе није за успјех.

Нема тима. Нема игре. Нема амбиције. Превише су то ћаршијске звијезде и медијски испрдци да би то донијело Игру. Они сиротани из Нигерије, тужних лица са накупљеном вишедеценијском муком у тој Несретноторији, показали су задивљујућу амбицију, вољу, срчаност и кондициону спремност. Протрчавали су и обилазили Дијаманте као да су ови катранисани. Ни једну лопту нису испуштали. Онај капитен РВД, Репрезентације Ваше Државе, није бржи на лијевом беку од мене. Као да је пјешке стигао у Бразил. А и тад би имао више кондиције.

Да није било Беговића, до кога су Нигеријци стизали као кроз сир и маслачак, била би то Шпанска Пушиона.

А онај мали мађар, који је Месију из ногу избио двије, три лопте, и кога су, на основу тога, уковали ко Мују По Мјесецу, почео да дуче играче по ахиловим тетивама, избија их из копачки, удара по стајној нози с леђе. Требао је, бало, добити црвени, да се научи јер је млад и јер ће му требати.

Осјетила се и лоша атмосфера у екипи, осјетила се и пихтијаста Босноцентричност, осјетила се и вјештачки створена слика о знању и спремности. Али се осјетила и истрошеност тог састава. Та генерација је сишла са сцене.

О Сушићевом увођењу течића, даиџића, сестрића, братића, који ли му је курац, не желим да приповиједам. То је као, ономад, именовање Кеме на чело УИО.

Главни проблем РВД јесте њена једнонационалност.

Они се осјећају заштићено и позвано.

То је посљедица Једног Предсједника НСБ. Ногометног Савеза Босне.

Дабоме. Посљедица је и чињенице да Срби и Хрвати неће да играју у тој РВД.

То се неће никад промијенити.

Фифа, да је Фифа, забранила би учешће таквих репрезентација и квалификацијама и такмичењима. Жалосно је да у Репрезентацији Њемачке игра неки Мустафи, или у Швицарској, а да овдје, у БиХ, нико други не може ни присмрдити.

То је слика подијељеног друштва која се, помијешана са чињеницом да највећи дио тих играча игра у иностранству па немају баш неког патриотског мотива, одражава на колектив, игру и приступ.

Ну. Ништа није трагедија. Отишли су кући дивови, каква је Енлеска и Шпанија. Па могу и дијаманти.

Што их прије забораве у Ћаршији, биће им боље.