ИСТОРИЈА
ПУНА
ВИДОВДАНА
Косовска битка. Тајни споразум
Аустроугарске и Србије 1881. Атентат у Сарајеву. Устав Краљевине Срба Хрвата
Словенаца 1921. Резолуција Информбироа 1948. Газиместан 1989. Испоручење Милошевића
Хагу 2001.
То су само неки од Усудних Српских
Видовдана.
Колико још несреће, и
свакојаких одрона времена и зла, може да дође са Видовданима.
Неке Видовдане Зло као да
бира против Срба.
Не могу да се отмем
неисториографској асоцијацији да сва та Мрачства и Нечастивост, све раде како
би Србима набили на нос Косовски Видовдан и губитак битке против Турака.
У ту сврху је и Фердинанд
дошао у Сарајево. На Видовдан, кад му је Принцип саопштио недобродошлицу.
Увјерен сам да је, чак, и
сама мрцина Стаљин, Декларацију Информбироа пуко баш на Видовдан. Иако су се
Комунисти правили да не знају о ком 28. се ради.
Не знам зашто је усраног Милошевића
требало испоручити баш на Видовдан. Осим ако тајне силе нису хтјеле да, по
стоти пут, пошаљу исту Поруку. Сјетите се Косовакога Боја.
Ну. Ствари нису почеле 1914.
и Принциповим Атентатом.
То је само једна од
новозападних маркетнишких окривљавања Срба као универзалне испричнице.
Може се рећи да су почеле
самим настанком Срба. Али новија историјска несрећа званично је почела 28061881,
пристанком Србије да тајно испуни услов Аустроугарске да неће склапати савезе и
уговоре са другима прије него обавијести Аустроугарску и прије него она да
сагласност. Концвенцију је потписао Милан Обреновић.
Тада се отвореном, иако на
тајан начин, показала тежња Аустроугарске да окупира Србију.
Срби нису толики проблем као
што кроз Историју изгледа. Они су на погрешном Историјском Мјесту. У сваком
времену и у сваком добу.
Сулуда Аустроугарска, у
склопу опште касније германовштине против Славена, смислила је да јој је Србија
добра степеница на Колонијалном Путу. И зато ју је приморала на конвенцију
1881.
Не знам да ли је Гаврило
Принцип знао за тај тајни потпис Србије. Али у његовим плавим, помало
празњикавим, очима Туге Неслободе очитава се та празнина српске историје коју ће
попуњавати зла и најезде, затирања и комадања.
У Гавриловим очима Даљина и
Будућност долазе Србима у мрачним таласима.
Добро је рекао Андрић. Да ћемо
се убудуће делити на основу тога ко је са које стране био 1914.
Андрић је био непотребно
паметан човјек за овај простор.
Али. Четрнаеста је само
једна страница Црне Сликовнице против Срба. Да није било Принципа, нашао би се
неки други повод, на неком другом мјесту. Да се, свеједно, нападне Србија.
И данас је Србија, и Срби,
на истој тактичкој линији пробоја и напретка Сила Зла. Сила Злапада.
И данас им се постављају
услови и ултиматуми. Зар одлазак Ангели на ноге није Ултиматум Србији.
И данас су Србија, Српска и
Срби, на путу Западне Мрачне Територијализације.
И данас треба кренути против
Словена. Зато Русија, симболично, бјежи у Кину.
Гаврилова Танад била су
испаљена усусрет тим Силама Зла. Али, оне се не колебају. Спремне су преживјети
пропаст царевина и рајхова, спремне на поразе и губитак огромног броја људи,
уништавајући, као успут, десетине милиона невиних цивила и друге читаве народе,
само да не би одустали.
Гаврилову Танад су дочекали
и окренули их према Србији и Србима. Та Танад Зла и данас путују.
И Филхармонија им свира за сретан лет. И Нато
Бомбардери дају басове.
У Великом Непрекидном Рату
против Срба, моћни дају ултиматуме, богати дају бомбе а дивљи отимају земљу.
Дабоме да се не можемо
одупријети и супротставити. Нисмо требали ни на њиховој страни ратовати а
камоли против њих.
Али можемо се окренути на
другу страну и престати се сагињати, луткарити и понижавати.
Да ниједан будући Видовдан
не буде Видовданак.
