субота, 28. јун 2014.

ПУХЛИЦА ПУДЛИЦА
ПУХАЛИЦА СРЂАНИЦА.БА
О СОЦИЈАЛДЕМОКРАТИЈИ


Дошла су зла времена. 
Свако диже Курац на Социјалдемократију. Копања. Васковић. Мада је то једно. Босић. Поглавица Извитоперена Фаца Фејс. Турци. Сад и неки Срђанко Успухалац. Фронтал.ба. Чим је он .ба јеби.га. А и отишао од Симића.ћирлица.рс.
Помиње своја сјећања на почетке Социјалдемократије. Ендиај.
Све скупа, веселосвесковски.
Али. Не могу да отрпим. Јербо од све социјалдемократије једино мене иментује. Рајко Васић је тад, на почецима, био коликотолико нормалан.
Јебо те, Пуховићу, рајко васић у дупе голо дугиних боја, елгебетовско, ебертовско. Баш си ми, некако, коуибио се, за гејпараду.
Рајко Васић никад није био нормалан. Никад није тежио да буде нормалан. Ви, мали мишеви, конформисти, ситни шићарци, шкргаши, пудлице, пушачи, пухалице, миловани од газдарица и паралица, ви сте нормални. И будите нормални. Ја имам друге путеве. Нису ни господњи, ни комформистички, ни царски, ни паралистички, нису поданички, ни плаћенички. Моји путеви су низаштонејебавајући.
Овакве протуве, као Пухало, данас расправљају о Социјалдемократији. А не схватају ништа.
Од попова до бобова.
Ламентују над чињеницом да данас има 160 хиљада чланова Српске Социјалдеморкатије. Пихало Елитист волио би да их је само 160.
Он и његови, били су против попова. То је Курчева Социјалдеморатија.
Једно је Поп Саво. А друго је Поп Круљ. Који нам је помагао да добијемо гласове, српске, у Мостару.
Пихало није схватио проток времена. Он је као и онај Рибар. Никола Екологија. Не знају гдје су. Али су спремни да буду харизматични лидери.
Стотину шездест хиљада људи је схватило а један Срђан Пухало није успио да схвати.
То је трагедија оних који данас, плаћено, диктирају јавну представу о Српској Социјалдемократији. Представу коју плаћају Ебертићке.
Срђан Пухало, и други Прдавци, пумпају се сазнањима о Савезу независних социјлдемократа, о Српској Социјалдеморкатији, дакле, од Васковића Трачковића и његових ситноудбашких имровизоријума џеповске провенијенције и менталног ејактолијаријума без иједног покретног сперматозоида.
Није то Српска Социјалдемократија. То што ви видите или што вам је речено да видите.
Вас је увело у тунел социјалдемократије уједињене са Лагумџијом. И Пухало, и слични, и данас живе у томе.
Никоме, од Ментора и Кројача, који и данас доје Пухалиће, није био циљ Српска Социјалдемократија. Већ Унитарна Бошњачка Социјалдемократија.
Између те и поповске, српске, ја сам изабрао Српску Социјалдеморкратију. А Ти, Пухалопичићу, изабрао си Социјалдемократију Упишане Сукње Цетлане Ценић. И Тање Еберт Топић. Мада она не носи сукњу.
Ја сам 2005. написао књигу  БиХ не постоји. Да ли је то нормално. Из Твог ускошупног окулаторијума.
Усрана су доба кад безреферентни маргиналци одређују ко је кад нормалан.
Психополе. Пола Психолози.
Суштина је у томе што нико, па ни ситни пухалчићи, амбасадорски аналнитичари, странци усранци, кројачи и манипулатори, не знају и не схватају какви процеси теку Есенесдеом.
Није Српска Соцојалдемократија ни Додик ни Васић.
Већ оних 160.000 чланова. И 320.000 гласова. Које Пухало и његови Ебертовићи потцјењују. Јер су, по њима, ушли у странку, и гласали, због запошљавања.
За Есенесде, за Српску Социјалдемократију, својевремено је гласало баш тих 320.000 бирача.  Да ли сви они траже запослење. Да ли су сви против попова, као Пухало. Да ли су сви за мултиетничност. Да ли су сви против национализма.
Мој Пухалопичићу дугиних боја. Проток времена и ток идеје нешто је друго од вожње бициклом. Социјалдемократија није цемент.
Дабоме. Пухалопичић није неки битан лик. Али јесте симбол, јевтина наљепница. Која је ту да ствара другу слику о Српској Социјалдемократији, мрачну слику, националистичку, принципову терористичку, ненормалну, фашистичку.
Он је био Исус Социјалдемократ. А свих 160.000 чланова су фалсификат.

Иди, Пухало, на шалтер, да узмеш пинку. 
Пинка ти матерна нормална.