3032.
АКО НЕМА
ЗАЈЕДНИШТВА
НИГДЈЕ, НЕМА
ГА
НИ У
ЗЛОЧИНСТВУ
Хистерија која се
дигла поводом повратка и дочека Дарија Кордића, говори о Босни и Федерацији
много више од обичног естрадног патриотизовања, од насилне надградње жртвеног
пиједесталаријума, од јевтиног национализаторства као потке за поједине
странке, од сталног притиска на јавност и на Србе.
Говори о
инсталираном појединачном и колективном мишљењу о Власништву над Босном и
Херцеговином.
Муслиманска јавна
инфраструктура не жели правду и праведност у погледу ратних злочина. Њој није
довољно 1000 : 1 пресуђена затворска година за Србе и Бошњаке. Не би им био
довољан ни омјер милион према један.
Чак и кад би све
Србе и Хрвате похапсили и осудили, зато што су били пунољетни док се водио
грађански рат, опет би се дигла хистерија у тренутку када би прво Српче или
Хрватче постало пунољетно. Медији и Невладине Бабе би закукале Дијете Злочинца
напунило осамнаест година. То је знак новог геноцида над нама.
Бошњачка јавна
инфраструктура, они и други који својатају Бошњачки Народ, обичне људе,
хистеријом, која је тренирана приликом изласка других осуђеника из Хага, а која
је сада поводом Кордића, достигла врхунац, жели да поручи да су Бошњаци, искључиви
и једини сопственици територије, живота, суда и тужилаштва, критеријума и
мјерила злочина, патриотизма и правде, судбине и будућности свих који су се
случајно задесили овдје у тренутку одласка Турака, и који су се касније
некотролисано размножили а нису муслимани.
То потпуно одсуство
осјећаја за вријеме, земље, територије, државе и нације, генетско је. Нећу даље
да образлажем.
А несхватање
стварног стања, што је дневни проблем, политичка је плиткост и обичног човјека
и његове јавне структуре и изабраног и самоизабраног представништва.
Бошњачка јавност не
схвата да је Босна и Херцеговина подијељена. Њу је подијелио распад Југославије
и Алијина Жртва Мира за БиХ.
Овдје се Срби,
Хрвати и муслимани не окупљају ни око чега. Њих ништа не веже.
Срби, Хрвати и
муслимани у Босни и Херцеговини не користе више ни исту сол. Ни исти стол. Ни исту
бол.
Нема, дакле,
заједничког метра за правду и казну.
Свако има своје
злочинце. Бошњачка јавност би хтјела да добије право и на туђе злочинце. Право на
проглашење злочинства и наметање другима исте такве осуде и казне. Право на
тјерање других нација да једнако, и још драстичније, осуђују злочинце које они
одаберу. И да с њима величамо њихове шехиде.
Све то, једноставно,
више није могуће.
Подјела једном значи
подјела увијек.
Подјела на агресију
и патриотизам значи и подјела на хероје и злочинце. Чак и када је у питању исти
човјек.
Бошњачка јавна
инфраструктура морала би да схвати да ће Кордић увијек бити јунак Хрвата у БиХ.
Као што ће то Србима бити Младић.
Завршили смо,
господо.
Видите да ми, сви
који смо поклопљени Босном и Херцеговином, немамо више ни заједничку епидемију.
Толике инфективне поплаве и комарци. Па ништа. Ми више ни мултинационални прољев
не можемо да добијемо.
Моје право на
хероја веће је од вашег права на злочинца.
