среда, 25. јун 2014.

3038.
ЈАД ЈАДОВНОГ

Захваљујући једној групи српских националних ентузијаста, и Фронталерсима, много се посљедњих година сазнало о Јадовном, Хрватској Крашкој Јами за убијене Србе у Првом Усташком Рату за истребљење Срба.
У том мрачном бездану, у који Држава Хрватска не смије да завири нити да сиђе, Државе су, изгледа, само за површину и џепове, затрто је најмање 40.000 српских живота.
У Хрватској се о томе не зна ништа. Више се зна о Пјебачици Северини него о свим српским страдањима од руке хрватске и на тисућљетној земљи хрватској. Више се блајбургира него што се српско страдање и евидентира.
То се сада Србима догађа и на земљи бошњачкој. Бошњаци су, иначе, овдје дошли седам хиљада година прије Турака. А Катарина Косача је носила димије.
Како би се Срби подсјећали на своју страдалничку историју, било би најскорије потребно израдити Српски Атлас Помора. На једном штампаном и електронском мјесту треба скупити српске гробове. Нека генерације паметних телефона знају крозашта је прошла српска ријека живота, смрти и крви.
Ја, иначе, нисам за оно Гандијевско Срање Опрости али не заборави. Ни опрости нити заборави.
Тај Српски Атлас Помора треба да финансирају обје Српске Државе заједно.
И не треба да буде енциклопедијски високонаучни и интелектуални рад који ће захтијевати пет генерација. То нам треба брзо.
И треба да се бесплатно дијели ученицима свих разреда основних и средњих школа.
Такве атласе треба да израде и други народи. Јербо и Срби су чинили злочине.
Ради народа али и ради увида у то ко шта сматра злочином и ко на чему гради своју историју.