3045.

ПЛИТКОЋА

СРПСКИХ ОДЛУКА

И НЕОДЛУЧНОСТИ

Случај Крима, с којим је повезан и историјски уговор Кине и Русије, произвешће веће посљедице по свијет, него  Принципов Атентат и Први Свјетски Рат.

Јербо. Пред ПСР, Европа и околни свијет, већ је била трула, отпала са грана и нека велика сила, или несрећа, морала је то да покупи о испоручи на сметљиште и одлагалиште.

Данас, пак, пред Крим, све је изгледало нормално. Збигњев ради шта хоће. Оставља иза себе хаос гдје хоће. Једина дилема 21. вијека, дотад, јесте било питање Да ли је ЕУ у Окупаторској територијалној служби Нато Пакта, или је Нато Пакт у служби проширења, прождирења, Европске Уније, као своје европске цивилне испоставе и предворја територијализације Истока и Словена.

А онда је један глупи украјински боксер прихватио да чини нешто што не умије и што не разумије.

И у томе је разлика између њега и Принципа.

Принцип је одлучио да убије Окупатора. Анексионичара. Колонизатора.

А кога или шта је одлучио да убије Кличко. То његово незнање и несхватање покренуло је нове силе у европским и свјетским релацијама.

Истина је. Прошли вијек је завршио као једно велико гнијездо новог свијета. У њему су положена јајашца из којих ће се у 21. вијеку излећи потпуно нове економске и политичке плоче на земљиној кори.

До краја вијека Америка, као лажна велика сила, као озлоглашени доларски терорист и као финансијски и војни тоталитарист глобалних размјера, биће сведена на унутрашњи хаос. Јер једну цивилизацију, културу и материјална постигнућа не може да веже војска и новац.

СССР ће се појавити у новом облику, у облику Руса и Русије, као једне ревитализоване цивилизације, вјере и културе. Природно богатство, и људска драгопцјеност Русије ступиће на велику сцену коју су заслужиле претходне генерације. Стаљинградска. И прије стаљинградске. Лењинистичка. И прије лењистичке. Петра Великог. И прије Петра.

Збигњеву је било боље да је комаловоде на длану држао СССР и Мао Цедунга.

Кина је већ ту. И сједи у свом недодирљивом пријестољу. Само што многи наивац и лаик то не види. Кина не жели да буде Станија. Не жели Великосилаштво и Свјетсколидерство.

Не кријем да сам одушевљен тим ванвременским и вансвемирским спојем Рада И Филозофије.

Путин, у пратњи Гаспрома, био ових дана у Бечу. У Аустрији. Званично. На Сјеверу Јужног Тока. А у ЕУ, чује се и јутрос тиха јека сажваканих муда. Чак и код женског дијела ЕУ лидерства а и поједначних вођстава. Не знам како је преко океана. Можда Мишел зна.

Дабоме да је Аустрија Порука.

Аустрија је била Порука и након Другог Свјетског Рата.

Дабоме да је Европа у Великом Сранију док покушава да краде руски гас, Сјеверним Током, па да га враћа у Украјину, за недајбоже.

Дабоме да Еунијски Бирократски Пакети не могу спријечити енергетске краке Русије. Као ни трговачке краке Кине. Који су већ у Грчкој.

Доласком Путина и Газпрома у Беч, Србија и Срби више нису између чекића и наковња.

Остали су на овој страни.

Дефилеи Отпадака, од Блера до Албанског Премијера, не могу да заварају политичке очи нити да спријече Велике Политичке Токове.

Плиновод је политиковод.

Али није Плитковод.

Као што се Србији и Србима, не свим, најчешће чини.

За Неутралност, Србија и Срби немају много времена.

Неутралност је генијална кад је вријеме бесконачно.

За Неодлучност и Неопредијељеност већ је касно.

Као што је и парола И Косово и Брисел, дошла, на крају, кад је било касно и кад је било све готово.

Да ли Србија за себе жели пропаст Грчке. Јербо је Грчка полетјела у ЕУ и У Нато. Па, гдје је стигла. У Банкрот. У распродају лука. Не видјех те стране инвестиције које иду иза бриселских демократа и збигњевских тенкова.

Плиткоћа је добра само за поплаве.