2446.
ИЗ
САРАЈА
НЕШТО
НОРМАЛНО
 

Одавно тврдим да Мухарем Баздуљ, сарајевски књижевник и новинар, с оба ока стоји на земљи. То и није неко чудо. Књижевници су добри људи. И ја својим рођеним очима стојим на земљи. Само. Моје су очи крволочне. Јер. Једном сам се опекао. Мислио сам, не треба долијевати уље на уље а ватру на ватру. Не мора око за око, зуб за зуб. То су будале, проћи ће зла времена. Оће курац. Ако будалама одмах не избијеш око, они ће теби избити и чеп из гузице. А не оба ока.

Зато је Баздуљ Чудо Сарајева.

Читам његове реалне реченице о Првом Свјетском Рату. О Аустроугарској. О Младој Босни.

Супротне општем правилу, већ одавно, да је Гаврило Принцип, српски терорист, агресор и србијански плаћеник. Још мало па ће бити и гнусни геноцидаш.

Сарај, та културна, политичка и нетолерантна коњушница двадесетпрвог вијека, нема ни толико поштовања према себи и историји, да коректно и реално опише, предочи, представи и обиљежи догађаје који су директно везани за тај град.

Фотографија која је изашла у јавност, на којој Адолф Хитлер, на босанском језику Хићо, тријумфално нацистички гледа плочу са именом Принципа, коју су му донијели из Сараја као ратни трофеј, понизила је Сарајево до крајњих граница.

Добро што су Србе слали у Јасеновац. Али што су Хићи слали поклоне.

Ну. Историјски, фотографија Гитљера и Ћирилице на мраморној сарајевској плочи поништава сав четвртвјековни труд Сараја.

Јер. Ако је Принцип Терорист, онда је Хитлер позитивац. Ако Принцип није позитивац, што ће му име као поклон Хитлеру.

Сарајево није на саставу цивилизација. Није мултиетнички пункт. Сарајево је на расцјепу цивилизација. Оно је мултиетничка црна рупа. До те мјере да је само постало Расцјеп.

Та расцијепљеност константна је.

Док се ликује над Томашицом, као највећом масовном гробницом у цијелој БиХ и Сјеверној Африци, истовремено се све чини да се нигдје у Сарају не пронађе ни српска перушка. Све се чини да се нико не оптужи од Бошњака. За ратне злочине. О томе данас пише ВНЛ.

Као да су муслимани у рату само пили кахву и, покаткад, грицнули рахатлокума.

Оно оружје у Тешњу је такође српско. Остало иза Гаврила.

Злочин у Приједору је неопростив.

Гледано са оба ока, то је посљедица Алијине Политике Жртве Мира. Коју је платио недужни цивилни свијет. Али је јасно да је умјесто муслимана у Томашици лако могло да буде само Срба. Било је питање времена. Ко ће кога прије.

Гледано историјски, Сарајевски Атентат и Томашица су јединствен слијед. Сарајевски Атентат послужио је за покушај уништења Србије и Срба. Принцип Терорист, данас, служи за уништење Српске и Срба.