2435.
ПОШТО ЈЕ
УНИШТЕНО
НОВИНАРСТВО,
САДА БИ БУДАЛЕ
ДА УРЕЂУЈУ ПОРТАЛЕ
 

Двоје учесника у анкети, у телевизијском дневнику Ертеереса, од само неколицине, изјавило је да не вјерује никоме. Питање је било, оквирно, Коме вјерујете, медијима или порталима.

Дабоме, уз такве анкете, увијек треба имати на уму ону збрженицу. Прије употребе тргмљгргмдикгојрмгхдхдглхлф или вашем љекару. Јер је немогуће у једној краткој анкети имати репрезентативан узорак и избјећи сумње на тријерисање одговора.

Прије неколико година, у руке ми је дошло опсежно истраживање јавног мнијења којег је организовала једна озбиљна агенција. Тамо су била и питања о медјима. Па и оно о повјерењу. Говорим о Републици Српској. Тада се још увијек највише вјеровало државној телевизији и државним новинама. Глас Српске није био продан.

Након тога није било таквих истраживања.

Сигуран сам да би данас такво истраживање показало друкчије одговоре и дало друкчије закључке.

Након година бомбардовања јавности неолибералним, анархичним, фалсификованим, аматерским и плаћеним полуинформацијама, та иста јавност је потпуно дезоријентисана. Као бусола са три казаљке и без сјевера.

Дерегулација је тешко видљив уништавајући процес.

Срања о глобализацији су кајкавске попевке.

Дерегулација је мултисегментни процес који разара друштва, државе и нације које не припадају круговима, блоковима и интереслагерима.

Притисци о демократизацији, људским правима и еуроатлантским интеграцијама чине да се тај процес тешко детектује. И још теже му се супротставља.

Дерегулација је једнако и формирање Вијећа за штампу, Рака, Одлука Уставног суда о конститутивности на цијелом подручју БиХ као и наметање проблема Сејдић Финци.

Али. То су само зрнца с површине. Дерегулација је прожела цијелу Босну и Херцеговину и највећи дио простора бивше Југославије. Дијелом је и због тога невидљива.

Приватизација медија и претварање државних медија у јавне довела је до укидања новинарства као занимања, друштвено корисног рада и подручја људског стваралаштва.

Ослабљени државни медији и уништено новинарство отворили су простор медиоидима. Посебној врсти таблоида за сваки медијски сегмент.

Нема медија који неће постати таблоидан. За шаку долара, еура или шарених лажа о демократским мисијама у рушењу режима.

Таблоидирање, или таблоидиотизовање свијести конзумента довело је до тога да се никоме у информативној сфери не вјерује.

Повјерење у информације предуслов је опстанка било какве људске заједнице. Не спорим да то могу бити и фабриковане или пропагандистичке информације. Мада је то данас много теже извести него некад, у времену зидова, бункера и геополитичких завјеса.

Без повјерења у информације сви смо пичке, педери и лопови. Сви политичари су криминалци. Сви спортисти су допинговани. Сви су у јавности курве, само се моја сусјетка курва тајно. Сви бизнисмени су у талу с политичарима. Сви полицајци примају паре и опраштају брзине.

Ну. Живот је посве друкчији.

Само што то није толико битно колико перцепција о њему.

Најопаснији процес је у томе што дерегулисана медијска структура одгаја такве конзументе. Они се детектују на интернету, под псеудонимима и дају једну од дијагноза друштва а не само конзумената. Болест.

Велики свјетски портали су почели да укудају објављивање анонимних мишљења и ставова јер је установљено да то мијења суштину инцијалног текста или става, информације или анализе.

Слобода мишљења у свом огледалу мора да има Одговорност мишљења.

Потпуна слобода мишљења не постоји. Доклегод постоје барем два јавна фактора на свијету. Потпуна слобода мишљења могућа је једино за једног човјека на цијелој земљи. И то само у пустињи. Јер би својом слободом мишљења могао нашкодити неком шумском инсекту.

Сада се у БиХ, видим, распрела прича о регулисању портала. Не зна се, као, ко уређује, гдје су им редакције. Какве просерице. Зна ли се, напримјер, ко уређује Атеве. Бехате. Ефтеве. Јеботе.

Само ме страх да Брисел не постави неки рок за регулацију портала. Као Сејдић Финци. Па нема ни Пипе ни Ипе.

Након свега што се догодило, идеја о регулисању портала садомазохистичка је.

Пошто смо претворени у медијски концлогор, сада би неко да утврђује ко је прднуо у гасној комори.