четвртак, 7. новембар 2013.

2443.
ДОБОЈСКИ
ПРОЦЕСИ
 

Прелазак Педепеоваца у Добоју у Есенесде, може се сматрати типичним добојским страначким Шупљим Завежљајем за дуги пут. Сипа на све стране.
Може се сматрати и посмртним трзајима и прдајима Педепеа. Јер. То је Партија која је одавно у стању Волта Дизнија. Након једногодишњег привида о Демократском Прогресу, Партија се почела осипати. И то траје годинама. Да ли се још неко сјећа када је отишао Рајко, бивши министар пољопривреде из те странке.
Партија Демократског прогреса је Обмањивачки Покрет. И не спада у категорију странака или партија. Она се не може сматрати дијелом страначког система Републике Српске. Педепе је Интересна Испостава. Интересна Драперија. Фиранга.
Мени је занимљиво да и након толико година и политичких оплаза, Педепе занима, и има, неке младе људе, какав је онај добојски младац.
Зашто се овдје иде у партије и политику као грлом у јагоде, ко гладансрат, ко пјан преко богаза. То није објашњиво само потребом социјалне потврде, колективизације сваке индивидуе па ни запошљавачким и егзистенцијалним поривима.
Зашто се више размишља код одлуке за који фудбалски клуб ће се навијати него код одлуке о чланству у некој политичкој странци.
Па послије се намноже пребјези, чланолизи, чланолаже, дресоноше, дупљаци, лажњаци, вјештаци и показивачи чланских карата.
Савез независних социјалдемократа је велика странка и нема потребе да театралише са преласцима из пропадајућих странака. Нарочито због тога што има много властитих изворних чланова, одњегованих и одгојених у духу Политичке Породице, каквом треба да буде свака политичка организациона структура.
Политичко страначко опредјељење не мора данас да буде једносмјерна идеолошка улица, без излаза и петље за повратак, али мора да буде озбиљна одлука сваког политички свјесног и активираног појединца.
Множење пребјега и одбјега, трговаца чланским картама, уништава политичку сцену и страначки систем. А то је, онда, и један вид разарања друштва. Барем политичке јавности и политичке стабилности.
Онај ко не види сву провидност једног Михајлице, Чавића, Иванића, Крсмановића, мора да сноси санкције. Мора се задовољити политичком пасивизацијом или, у некој озбиљној странци, кренути из почетка, из основне ћелије организације, па задобити повјерење старих активиста. ИТД.
Не знам који је тај страначки Меси да јавно, пред камерама и на конференцијама прелази у велику странку. То су грешке. Као што су грешке накупство одборника, осма офанзива на скупштинске већине и распродаја страначким позиција другима, да би били добри.