2442.
КРУ ЈОЈ ЈЕБЕМ,
ШТО ЈЕ ТАКО
ВАЖНА ШКОЛА
У КУЉАНИМА
 

Да у три дана тамо иду и Предсједница Владе и Министар Просвећених Дела. И родитељи, и дјеца и читава чета учитељица.

Дође ми да се упишем у ту Деветољетку. Да редовно виђам толико учитељица, Предсједницу и Министра. Учитељице ко на модној ревији, СТЈ.

Проблем је у томе што школа у Куљанима и није важна. Као ни друге школе у Републици Српској. Јер да је важна и да су важне, не би директор имао онако штуцоване брчиће већ би био изнурен од посла и бриге, не би Бошњаци могли да не шаљу дјецу у школе. Власти би их слале у затвор.

И не би директор у Куљанима могао да ради шта хоће. Нити школски одбор. И сви други.

Школске власти Републике Српске не постоје.

Либерализоване су до анархистичних граница.

Сваки провинцрурални Школски Одбор важнији је од Министарства.

Код сваког избора директора траје Велико Надјебавање између Директора, ШО и Министарства.

Школски одбори, које је нека Будала конструисала тако да се сатоје од седам протува, од којих су два из колектива, два од родитеља а три из локалне заједнице, воде кадровску и образовну политику умјесто да буду широко консултативно и савјетодавно тијело.

Јасно је да ће учитељи и наставници увијек гласати за свог диоректора, због радног мјеста, као и родитељи, због своје дјеце у школи. Она тројица су вишак. Пет амбалажа.

Законодавство и регулатива за школство мора се прилагодити потребама образовања у 21. вијеку. Умјесто да у школу у Куљанима иду високи званичници, довољно је да стигне телеграм са два реда текста. Стоп. За такво дивљаштво директора лажљивца, мејл је луксуз.

Директори школа, не сви, понегдје има и изузетака, данас су супраанархични кордонаријум. Као некада Есдеесови директори државних предузећа. Они раде шта хоће. Од школских и државних пара праве куће и богате се, претварају се у заводе за запошљавање, узимају паре, глуме директортурсе.

Школска власт је једна од власти суверенитета и опстанка Републике Српске.

Кроз ту призму треба рјешавати труле проблеме у школству.