2167.
ПОГРЕШКА
ШУТЊЕ,
ЕПИЗОДА
СУЉАГИЋА СОКАК
 

Боравећи у дугим рововским ноћима без смрти, схватио сам неколико ствари. И тих неколико је много. Мада нисам ријешио главно питање. Да ли сам будала. А ако јесам, колика сам. Јер, један битан Есдеесовац, битан и у другим стварима, нудио ми је, док сам још радио на Сарајевској Телевизији, да, кад се окупира Релеј Козара, радим за Њих. Обезбиједиће ми двије мање изграђене бензинске пумпе. Немам свједока за то. Рекао сам да тражи од мене да подигнем жељезнички вагон једном руком. Појешће те рат. Јебига. Један хашки осуђеник, за то имам свједока, нудио ми је своју подршку да останем на телевизији а да подржавам њега у политичкој амбицији у Есдеесу. Рекао сам такође да то није реално. Све остало је познато у јекама рафала по празним црним ноћима.

Али схватио сам да се друштво, нација, колективитет, можда може спасити ако свакој будали одмах у чело удариш ријеч маља. Јер, ако шутиш, будала, а и остали, сматрају да је у праву, да је паметан, да је важан, да може како хоће. Онда се придружују друге будале. Због тога, између осталога, пишем блог. Што  није неки медикамент, дабоме.

Mилорад Додик је на тај начин изградио политичку каријеру. Имајући став о сваком питању и одговор свакој будали. Ја нисам имао те намјере. Ја уживам да ме будале мрзе и не подносе. Па сам много њежнији и префињенији. Онако, миомирисно требавски. Одмах вадим мамицу из ладног гроба. Волио бих да копилету могу рећи да је копиле и прије него што га направе.

Онда се, у колонама будала, предугим, као што су биле колоне њемачких заробљеника током Пушионе Барбароса, појави Емир Суљагић. Такви су се појављивали пред рат у БиХ. Да ли се неко сјећа. Или су сви били опчињени њима.

Дабоме да сам реаговао, двожним маљем у чело. За такве није довољан обичан.

А они усранци, из Охаера и Соренсенови, издали саопштењца. Шахтови су веома важни за грађане БиХ. Сви јавни радници имају обавезу да поштују шахтове. А шахтови имају право да од власти траже да не пишају кроз затворене шахтове. Само у оне који су покривени сливницима.

Тако се Суљагићу пошаље порука да је у праву. Да може да настави. Па ће у наредном семестру да сије мржњу и глуми жртву. Хоће да ме хапсе, страдала ми је фамилија, још само да и мене убију.

А они који су га пројектовали, мирно гледају како се циљеви остварују. Поново расте мржња. Пошто је нестало физичких и формалних разлога за мржњу Срба и Хрвата, замјенска мржња је мржња Срба и муслимана. Тиме се отварају и шире перспективе, утиче се на Балкан, Блисток, све до Малезије. Док су се физички додиривали Срби и Хрвати од тога смо имали само локалну мржњу. Мали домети, ситан ефект. Сад, коначно, имамо трансверзалну мржњу. С помоћу које можемо управљати Србијом, Турском итд.    

И тако ће Суљагић уз сокак, низ сокак. Па ће да се растиће, размноже, разлегу. Суљагићи са Фалинком 49%.