2165.
УМРО
ЈОСИП КУЖЕ,
СРАМОТА
И НАС И ЊИХ
 

Јосип Куже, кад је био тренер у Бањалуци, осамдесет осме, осамдесет девете, увео је, поново Борац у Прву лигу. Те године, предратне, када је још увијек било живота на лицима а сласти у души. Играли су у Борцу, тада, фудбалери са свих страна. А и да су играли све сами Четници, тренер је био Јосип Куже. Фини госпон. Загребчанин, не. Смирен, систематичан, омиљен. Тихо је дошао, тихо отишао из Бањалуке.

Сада, када је већ кремиран, биће миран, као и испред тренерске клупе. Навијачи Динама, још има навијача, то је добра нада, одали су му почаст и за коју моју даљинску сузу.

Жао ми је што није много истицано ни код Усташа, ни код нас, Четника, да је боравио у Бањалуци. И да је постигао велики успјех. Изгледа, некако нас срамота. И нас и њих.

Дошло је вријеме Суљагића, МИЈ. Талибана. Дивљака. Луковића који носе чакшире са туром и фес. Суљагић, послије фашистичког изљева, вади се на своју фамилију. Побили их, каже. Мисли на Србе. Нису ти Срби побили фамилију. Алија ти је побио фамилију. Жртвовао је Мир и Твоју Фамилију за БиХ. Њему се обрати, немој Србима.

Није ми жао Суљагићеве фамилије. Нисам та врста. Нашли се, недужни, на погрешном мјесту и у погрешној историји. Као и ја. Разлика изеђу њих и мене, само је у једној ситници. Ја сам остао жив. Иначе је Алија већ био убио и мене.

Али. Могу да будем уљудан и да кажем да нико није требао да погине у међунационалном, међувјерском и освајачком муслиманском рату у БиХ. Јер није требало ни да буде рата.

Коме ја да кажем да је изгинула моја фамилија. И Куже је био моја фамилија. И Абид. И Бувач. И Хуне. И Шпица. Некидан је гледао са клупе као играм на Борчевом стадиону. Био сам важнији од Месија. И Фишер. Прошле недјеље га видим, код Соколског, жури некуд, покажем руку из аута, отпоздрави мада, вјероватно не зна ко је. Али зна да је фамилија.

Ви, Суљагићи, који хоћете и преосталих 49%, побили сте сву моју фамилију. Од цурице Тајчи која је гостовала у мојој емисији, па до Кужеа. Ја вашу нисам. Убили сте и чињеницу да је Јосип Куже био успјешни тренер Бањалучког Борца.

Нека му је лак црни пепео.

А ви се преврћите на ужеглој земљи.

Ви, којима сметају Срби на својој. И који сметате сами себи. На српској земљи.