JOŠ JEDAN KOMUNIKE
Ne priznajem sud Upravnog odbora Vijeća za implementaciju mira.
Naročito ne onaj o tome da se Ustav BiH „mora postepeno mijenjati kako bi se osiguralo da država bude funkcionalna, efikasna i sposobna da ispuni izazove integracije u EU“.
Jer, riječi: postepeno, država, funkcionalna, efikasna, sposobna, izazove... toliko su rastegljive i neprepoznatljive da bi se i drug Edvard Kardelj okrenuo pod ledinom kada bih na njegovom grobu ovo pročitao.
Takav je i cijeli komunike, konfuzan, dekalibriran, napreskok, repetitivan, na nivou osoblja OHR-a koji na svom sajtu nema srpski jezik, samo bošnjački i ingliški.
Komunike je znak da je OHR prestao da postoji, da se opasno nakrivio na jednu stranu, ne samo zbog toga što Rusija nije potpisala.
Bilo bi dobro da je fiksiran datum odlaska.
Sve što dulje ostaje OHR,
· međunarodna zajednica gubi sve više i više autoriteta u BiH
· BiH postaje sve nestabilnija
· Nerealna očekivanja postaju sve kancerogenija
· Bošnjački politički krug postaje sve manje konceptualan, sve manje bosanskohercegovački i sve manje će raditi u interesu naroda i birača
· BiH je sve dalje od kvalitetnog pridruživanja i stabilizacije i od EU uopšte a i obrnuto.
Posebna priča je Rusija.
Neću da budem advokat Krasivaje Rasije ali je jasno da ta velesila ne želi da u pogledu BiH bude izigrana kao u pogledu Kosova. I tamo je Rasija bila prisutna sa vojnim kontigentom, pa sa posmatračima, sa članom pregovaračke trojke – pa ode Kosovo. Mimo UN i međunarodnog prava.
Da li neko u BiH želi da koristi Rasiju za pokriće a da radi bez pokrića.
Stoga ne priznajem postepene promjene ustava jer se pod tim može podrazumijevati sve. I jer se time kupuje vrijeme za neko bolje okruženje. A dotle ćemo postepeno?
BiH je moguća samo na dejtonskim statičkim proračunima. To znači, da još jednom prevdem sam sebe: Republika Srpska trajna i nadležno, ustavno i ekonomski nedodirljiva. Okolo može kako ko hoće, i da pravi federaciju, i jezike, i prazne budžete, i „državu“, i jednu naciju. Ali u Republiku Srpsku se ne može dirati. Onda BiH neće više postojati i to ne postepeno, nego odjedanput.
Providno je i licemjerno u komunikeu reći da UO PIC-a poštuje Dejton a onda se zalaže za postepene promjene Ustava BiH.
UO, ali EU prije, treba da znaju da je BiH, kolikogod mala i nevažna, zemlja partner Evropskoj uniji. Kolikogod BiH treba da ide u Evropu, toliko Evropa treba BiH. Ako ne treba neka kaže.
Da bi realizovali priključenje, stabilizaciju i članstvo, ni jedan ustav u BiH ne treba se mijenjati. Postoje svi organi koji mogu da provedu sve što je potrebno i da donesu propise, zakone i akte koji su potrebni.
Politički je neozbiljno da se unaprijed propisuju promjene nečijeg ustava a EU ne zna šta će ni sa svojim običnim ugovorom promovisanim u mjesnoj zajednici Lisabon.
Bilo bi dobro da je odmah određen datum zatvaranja kapija OHR-a i onaj ko će pogasiti svjetla, kao što je onomad poručeno Honekeru u Istočnoj Njemačkoj.
Tada bi se pogasile i nerealne ambicije promašenih sarajevskih političkih voajera i njihovih inostranih instruktora.
(509 riječi protiv komunikea)
Ne priznajem sud Upravnog odbora Vijeća za implementaciju mira.
Naročito ne onaj o tome da se Ustav BiH „mora postepeno mijenjati kako bi se osiguralo da država bude funkcionalna, efikasna i sposobna da ispuni izazove integracije u EU“.
Jer, riječi: postepeno, država, funkcionalna, efikasna, sposobna, izazove... toliko su rastegljive i neprepoznatljive da bi se i drug Edvard Kardelj okrenuo pod ledinom kada bih na njegovom grobu ovo pročitao.
Takav je i cijeli komunike, konfuzan, dekalibriran, napreskok, repetitivan, na nivou osoblja OHR-a koji na svom sajtu nema srpski jezik, samo bošnjački i ingliški.
Komunike je znak da je OHR prestao da postoji, da se opasno nakrivio na jednu stranu, ne samo zbog toga što Rusija nije potpisala.
Bilo bi dobro da je fiksiran datum odlaska.
Sve što dulje ostaje OHR,
· međunarodna zajednica gubi sve više i više autoriteta u BiH
· BiH postaje sve nestabilnija
· Nerealna očekivanja postaju sve kancerogenija
· Bošnjački politički krug postaje sve manje konceptualan, sve manje bosanskohercegovački i sve manje će raditi u interesu naroda i birača
· BiH je sve dalje od kvalitetnog pridruživanja i stabilizacije i od EU uopšte a i obrnuto.
Posebna priča je Rusija.
Neću da budem advokat Krasivaje Rasije ali je jasno da ta velesila ne želi da u pogledu BiH bude izigrana kao u pogledu Kosova. I tamo je Rasija bila prisutna sa vojnim kontigentom, pa sa posmatračima, sa članom pregovaračke trojke – pa ode Kosovo. Mimo UN i međunarodnog prava.
Da li neko u BiH želi da koristi Rasiju za pokriće a da radi bez pokrića.
Stoga ne priznajem postepene promjene ustava jer se pod tim može podrazumijevati sve. I jer se time kupuje vrijeme za neko bolje okruženje. A dotle ćemo postepeno?
BiH je moguća samo na dejtonskim statičkim proračunima. To znači, da još jednom prevdem sam sebe: Republika Srpska trajna i nadležno, ustavno i ekonomski nedodirljiva. Okolo može kako ko hoće, i da pravi federaciju, i jezike, i prazne budžete, i „državu“, i jednu naciju. Ali u Republiku Srpsku se ne može dirati. Onda BiH neće više postojati i to ne postepeno, nego odjedanput.
Providno je i licemjerno u komunikeu reći da UO PIC-a poštuje Dejton a onda se zalaže za postepene promjene Ustava BiH.
UO, ali EU prije, treba da znaju da je BiH, kolikogod mala i nevažna, zemlja partner Evropskoj uniji. Kolikogod BiH treba da ide u Evropu, toliko Evropa treba BiH. Ako ne treba neka kaže.
Da bi realizovali priključenje, stabilizaciju i članstvo, ni jedan ustav u BiH ne treba se mijenjati. Postoje svi organi koji mogu da provedu sve što je potrebno i da donesu propise, zakone i akte koji su potrebni.
Politički je neozbiljno da se unaprijed propisuju promjene nečijeg ustava a EU ne zna šta će ni sa svojim običnim ugovorom promovisanim u mjesnoj zajednici Lisabon.
Bilo bi dobro da je odmah određen datum zatvaranja kapija OHR-a i onaj ko će pogasiti svjetla, kao što je onomad poručeno Honekeru u Istočnoj Njemačkoj.
Tada bi se pogasile i nerealne ambicije promašenih sarajevskih političkih voajera i njihovih inostranih instruktora.
(509 riječi protiv komunikea)
