БОЉЕ

У БИРАЧКЕ ОДБОРЕ

НЕГО НА

СЛОБОДНЕ ИЗБОРЕ

Бирачки Одбори су одавно постали Нечист.

У слободним, вишстраначким, свијетлим, мултиетничким, изборима, у истој таквој и још љепшој Босни и Херцеговини.

Више је знакова да Бирачки Одбори фалсификују резултате избора, учествују у криминалу и корупцији.

Ако у свом саставу имају једног или два левата, аутсајдера, припроста члана.

Ако неки Чудо Кандидат добије нелико пута више гласова од свих других заједно са своје листе.

Ако двојица или тројица кандидата унутар једне листе, или чак унутар супарничких листа, добију скоро идентичан број гласова.

Ако кандидат неке странке добије навиљак гласова на бирачком мјесту гдје та странка никада није добила значајнији резултат и увијек је губила.

Ако неко не прође за Начелника Општине а за двије године прође за Народног Посланика.

И тако запетљаније.

Како се то ради.

Лако. Чланови БО, који се не знају од јуче, у садејству са посматрачима, договоре да након затварања бирачког мјеста, преброје страначке гласове и узме свако своје па се раздвоје за рад у комисијама. Па, онда, на листићима додају крстиће одређеним кандидатима са листе.

То је основна, поштена варијанта лоповлука.

Постоји још безброј и унутарстраначких и интерстраначких варијација.

У тим основним непоштењима Бирачких Одбора, учествују појединци, или парови, кандидати који директно или преко уходаних мешетара, договарају те аранжмане са члановима БО које предложи њихова странка. Цијене варирају.

Морам рећи да мали дио кандидата разумије о чему се ради. Остали углавном иду на изборе и на листе Нако. Отприлике као да пођу на Славу а дођу на Сахрану.

Политичка Странка тешко може спријечити такву дјелатност својих кандидата и предложених чланова БО. Може само развијеном инфрастрктуром и разрађеним челичним процедурама.

Интересорна радна група, како то ауторитативно звучи, радила је мјесецима и није дирнула ни у шта, од Мостара до Територије за избор Хрватског Члана Предсједништва.

Али јесте предложила унутарстраначки цензус од 15% за локалне и 30% за опште изборе. Тај постотак се односи на број гласова Странке чији је кандидат у питању. Ако не добије те постотке не може прескочити никога на листи испред себе. И тако се докопати врха листе који улази у скупштину.

Шта ће донијети ова наизглед небитна зајебанција.

·        Поскупиће значајно Глас на бирачком мјесту.

·        Заоштриће се унутарстраначка борба за врхове листа, гдје су мјеста за улазак сигурна. А то увијек значи да расте важност све мањег и мањег броја људи који одређују редослијед на листи.

·        Ојачаће ауторитарност унутар Странке, дакле.

·        Елитизоваће кандидатске групе које пролазе у скупштине

·        Значајно ће сузити шансе највећем дијелу кандидата са листа.

·        Бирачки Одбори ће много даље скочити у Криминализацији и Фалсификацији.

Нејасно је зашто је ИРГ дигла те постотке на тај ниво. Јер то није корак ка затвореним листама. Затворена листа је листа без личних гласова. Ту Странка одређује редослијед и он се више не може мјењати.

Ово је само хаотична анархизација. Која ће донијети дерегулацију политичког страначког миљеа.

Чак и потпуно затворене листе могу да настану на основима унутарстраначке демократије. Мјесни одбори за бирачка мјеста, која странка их има, предлажу редослијед на листи. Када се то, без фалсификовања, преточи у коначан редослијед, добије се најдемократскији поредак кандидата. И највеће шансе за подршку од чланова и симпатизера.

Овај процентуални маневар ИРГ, ако прође у измјене закона, може, у једном дуљем времену да значајно смањи важност политичких странака и унутарстраначке демократије и архитектуре.

А то значи даљу разградњу друштва у том сегменту.

ВРАТИО СЕ РАШО

И, КАКО ВАС ЈЕ СНАШО

Ејебига.

Тражили сте Промјене.

Сад сте Промјене и добили.

Само их не проводи Пробосић Пробосанац.

Проводи их Милорад Додик.

Промијенио Караџића. Дао му плочу а узео му име за Студентски Дом на Палама.

Овакве потезе му не одобравам у Организацији Странке. Али у екстерним ситуацијама су врхунски.

Прво. Заледио је Сарајево и цијели један сулударијум који је одњегован, сада већ и од младих категорија, на сиси Срби Злочинци, Радован Злочинац и Свако Жив Злочинац. Услов је само једна ситница. Да је Србин.

Друго. Завладао је Караџићем. Сад над њим нема власт ни Крајишник, који је то толико желио док су заједновали. Па Рашо столовао, кад су у Бањалуци, код Рогуљића а Крајишник покушавао у Слатини. Нема над Караџићем, власт ни Босић. Који је његов насљедник у Есдеесу.

Треће. Показао је кретенима шта је откос у Политици. Шта је бразда а шта оплаза.

Четврто. Извео је врхунски Провокативни Перформанс пред лицем Сарајева и Међународне Му Заједнице.

Е, у томе је суштина.

Нисам никако за то да се било чему даје име Радована Караџића. Јер ће то сутра тражити и Момчило Крајишник. А прекосутра и Светлана Ценић.

Радован, једноставно, нема име за то.

Радован има кривицу према Српском Народу. Он није толико заслужан за Српски Народ, колико је Српски Народ заслужан за Радована. Српски Народ га је створио. У страху од Новог Јасеновца, од Новог Града до Дрине, Српском Народу је требао неки Радован. Па се ту нашао Караџић.

И ту кривицу треба лоцирати Овдје. Накурњачки Хашки Трибунал, а још мање Сарајево, нема никакве надлежности на таквим кривицама.

Али о томе ћу, детаљније, кад се обзнани пресуда.

Подржавам овај перформанс прије свега зато што је то врхунска Провокација према Сарајеву, политички противсрпски острашћеним муслиманима, искључујући живаљ, и према Међународној Заједници која је свој живот, живот Политичког Сарајева и непостојећу БиХ, изградила на лажној злочиначкој представи о Србима.

Јер, Сарајево и та Међународна Заједница, од Дејтона проводи Провокације над Србима и Српској. Оне ратне не рачунам јер Рат допушта све.

Те Противсрпске Провокације су дигнуте на ниво Политичког Система. Судског Система. Реформи. Еуроатлантских Интеграција.

На ниво постратног Јавног Фашизма према Србима.

Вријеме је да се на Подмуклу Провокацију одговори Љутом Провокацијом.

И то треба убрзати и учестати.

Па да видимо чија ће гуја прва да црну вуну пропреде.

То је моја технологија од почетка.

Откад сам, дошавши из рата и сједећи у Влади као министар, схватио да сам у Рату имао једног Непријатеља а у миру добио Два.

Једна од мојих најбољих провокација је да Силајџић и муслимани говоре Српским Језиком.

Што је, уз то, и истина.

Политичке Провокације су феноменалан непријатељ за непријатеља.

Учвршћују овдашњу Јавну Свијест, чинећи је надмоћном. Слабе тамошњу, чинећи је немоћном. Боље од бијелих крвних зрнаца, штите суштину. Форсирају мирнодопску борбу која у рату није завршена. Да није завршена, доказали су управо Политички Муслимани, желећи да је у миру заврше за свој рачун.

На крају, Политичка Провокација градира Лидере.

Само боље од Додиковог отварања Караџићевог Дома, било је Босићево. Да не ноголиже у Сарају. И да је то захтијевао у Народној Скупштини Републике Српске а Влада прихватила.

То би произвело гангрену у глави Сараја.

Овако могу да се ваде јевтиним триковима. У чему им помаже чак и једна горепоменута Ценићка. Историјском изјавом, у рангу Босићеве Мисије, да је Додик запечатио своју судбину.

Кретеноиди.

Не схатају да овдје није битан Додик, иако сва добит иде њему, већ је битан Караџић и његов повратак.

Лијепо сам вас упозорио, има година десет. Не судите Смијешног Рашу. Кадтад, тиме ће по држави да вам машу.

ЈАХОРИНА ПЛАНИНА,

НАСЉЕЂЕ ХАОСА

Долазим на Јахорину, на скијање, кознаоткад. Откад нисам имао појма, а увалили ми еланове Ерце Нулапет, дужине два метра, па сам скијао носем и оном стварју по ледени.

Ну. Жив се човјек свему научи. Осим смрти.

Па и ја сам. Сад једем живе хангове, ломим кољена и доручкујем везове. Мада ја то зовем уживање.

Некад сам возио задњу жицу и са другарима спавао у Стојадину, до сутрашње прве. Данас уживам.

Јер, и сви други су Скијалишта, само је Јахорина и Уживалиште.

Јахорину овдје, моји другари, који не силазе с ње, зову Планина. То је посебан орден и чин поштовања.

Јахорина је неискориштен рудник природе, здравља и љепоте.

Дабоме да нисам употријебио ријечи као што су зарада, туризам и имиџ.

Јахорину треба дати људима. Масовности.

Предратни елитизам се овдје више не примјећује. Нема много гузоказних маркираних шминкерица и гиздавих самозаљубљених сељачина. Скија, углавном, обичан свијет.

Мада је скијање скупа забава.

Треба много опреме. А ништа од тога се не производи овдје и не доносе Кинези. Па је све скупо.

Произвођачи скија, међутим, отворили су један важан путоказ. Они су произвели скије за масовну употребу. Има и специјалистичких, за професионалце и зналце. Али, за обичне рекративце, произведене су скије које не траже много знања и много снаге. Данашње скије су као разрезана некадашња даска. Са обје стране исте, кратке, широке ко патков кљун. Тако и бљештаве. Ја их зовем два издужена лавора.

То усредређење произвођача на масовну публику, требало би и Јахорини да буде знак коме треба да се окрене.

Нико на Јахорину не долази да има фитнес, велнес и секс. Долазе због скијања.

Нико на Јахорину не доноси велику лову. Доноси жељу за планином.

То им омогућите.

Мада се, данас, не зна коме да се пошаље ова порука. Олимпијском Центру Јахорина. Министарству. Општини. Богуоцу.

Она се мора послати, и примити, Републици Српској.

Јахорину треба у наредне двије, три, петољетке, претворити у Народно Скијалиште.

Заустављено је дивљање са градњом. Мада су неке површине неповратно отете.

Заустављен је хаос којег је форсирао пљачкашки Есдеес.

Али су остали, кретенским језиком речено, неискориштени капацитети, мртви капитали, и државни и приватни. А нови се граде.

Много је мегаломаније.

Потребни су мали објекти услуге, флексибилни, јевтини, за једну сезону.

Потребно је организовати превоз скијаша из реално исплативе гравитирајуће географије. Сваког дана. Потребно је у свакој соби имати скије, ципеле, одјећу и опрему, као и кашике и тањире. И то не наплаћивати. Зарада је у ноћењу, за власника, а у потрошњи и порезу за Државу Српску.

А данас, субота, не може да се нађе фризер, крема за изгорјело лице и кила крува.

Додуше, Хотел Бистрица има догађај са Бојаном Крижајем а сутра и они редбулкрилаши организју ивент, СТЈ.

Мени је најупечатљивији био продавац карата, такозваног скипојаса. Рекао ми је Немој одмах узимати петодневну, јер иде датум када је боље узети тродневну и онда дводневну. Штедиш педесет марака.

Свака му част. 

То је прави Јахоринац. Планинац.

Он цијени Људе за скијање а не Људе за паре.

ЈАХОРИНА ДАНАС

ДА ЛИ ЈЕ

ПОТРЕБНИЈА

РЕЗЕРВНА ПОЛИЦИЈА

ИЛИ РЕЗЕРВНА ОПОЗИЦИЈА

Резервна Полиција у Републици Српској, одмах је почела да се банализује од стране Опозиције и Домаћих Страних Плаћеника. А за који дан почеће и од других паћеника и блаћеника.

Није прошло ни час, два, како је на Козари, објелодањена.

Моја друга Пандица, једна од ријетких разумних, неискварених и довољно агресивних Српкиња у Есдеесу, ако је не покваре а, ћери, све су прилике, каже да Резервна Полиција треба да послужи Додику као заштита од прогона.

Пандица Шалџија.

И Срби који нису најебали у Ратовима Босанског Братства и Јединства, треба да знају да се нешто спрема чим се Сарај ушути.

А около немани кола играју. И организују ратове за муџахедине почетнике.

Чак и Муазуки прелази у политику што значи да слиједи агресивизација муслиманског фактора у Србији.

Али је свима, па и БиХ, а то значи нарочито Републици Српској, над главом тешки запаљиви покров Мигрантске најезде. Која може увијек да се претвори у самозапаљиву политичку геостратешку материју. У тој ситуацији, Срби су кодушудали да најебу.

Штагод се на овим ширим просторима догађа, Срби тако прођу. Било да сами полете да учествују, било да неко, из територијалне потребе, одлучи да их сатаре.

Република Српска нема своју Војску.

Полиција је једина сила која јој стоји на располагању, и за полугу власти и реда али и за одбрану са стране.

Стога је потпуно нормално да се њена мирнодопска борбена говотовст и опрема друкчије третирају него у другим земљама.

И потпуно је нормално да постоји Резервни Састав Полиције.

У било ком случају жаришта, покрети полиције ће довести до пражњења одређеног подручја које мора запосјести нека друга сила. То је само један примјерчић оног што може да нас сачека.

Стога Пројекту Резервна полиција треба приступити озбиљно.

Она нам је потребна.

Као и Резервна Опозиција.

Јер од ове, обуке и преобуке нема.

ТИХА

УНИТАРИЗАЦИЈА

КРОЗ МИНИСТАРСТВО

ЕКОНОМСКИХ ПОСЛОВА

Министарство економских послова са иностранством, у Савјету министара БиХ, је потпуно нелегална и недејтонска институција.

Дејтонски Споразум и његов Устав, познају три члана Савјета министара, које је пројектовано као помоћни орган Предсједништва БиХ.

Насиљем Високих Представника, тај монструм је нарастао на десет чланова.

Дејтонски Спорзум и његов Устав, познају и прописују само десет надлежности заједничких органа БиХ.

Министарство спољне трговине под своје окриље ставило их је хиљаду.

Данас је објављено, од стране Цезара Марка Аурелија Шаровића, који тако царски и римски наступа са нивоа тог Министарства, осокољен проглашењима под ставком Најбољи Министар и слично, што му је донијело редбулкрила и самозамишљеније да је он нови, само намргођени, Акександар Вучић, спасилац, пријатељ и реформатор, објављено, дакле, како они, тојест Ми, доносимо закон о Плавом Дизелу, Сунце Ти Јебем, и тако прекривамо праксу да сваки ентитет то уредује како жели.

Још је рекао Аурелије Шаровић да припремају и унифицирано рјешавање проблема помоћника министара и тог државног особља. Јер и то ентитети имају свако за себе.

Он се хвали да има сагласности за то. Министарства Пољопривреде Републике Српске.

Прво. Не зна се зашта је потребна та унификација Плавог Дизела. Осим да гузица види унитаризације.
Друго. Како министарство економских послова са иностранством и плави дизел у унутарстранству.

Треће. Зашто Министарство Пољопривреде Српске даје сагласност за тако нешто.

Четврто. Чему служи унифкација положаја помоћника Министра културе у Федерацији, нпр, које је нелегално и недејтонско, и помоћника министра за породицу у влади Републике Српске. Осим да се цементира нелегална институција у Федерацији.

Тако Шаровић, навини искмплексирани присарајски Србин, доношењем ових, наизглед, безазлених унификација и унитаризација, цементира нелегално Министарство.

И, будалаш, ствара услове за оформљење Министра Пољопривреде БиХ.

Мирко Шаровић је сарајевска унитаристичка Крава Музара.

Али. Има их још много. Као и бикова.

ЈАХОРИНА

17032016

ФОТОРЕПОРТАЖА

ЕЈЕБИГА, ВАСИЋУ.

УМЈЕСТО ПОЛИТИЧКЕ СТРАНКЕ

ПЕРМАНЕНТНЕ ИЗБОРНЕ

АКТИВНОСТИ,

СТРАНКА ПЕРМАНЕНТНОГ

ПРЕЛАЗНОГ РОКА.

Политичке странке нису Пијаца уторком. Па да тргују ситном и крупном стоком. И то без гледања у зубе. Јел искрајчио ил није. Јел првотелка или музара у најбољем млазу.

Политичке Странке не смију да се претворе у Политичке Станке.

Оне живе и њих напријед не води напредак и раст броја чланова, већ их напријед води стални активизам.

Велике Политичке Странке нису Реал, Пеесже и Манчестер Сити, па да стално купују играче. Не питајући за цијену и не рачунајући колико ће то донијети освајању првог мјеста а колико ће ујебати десетку на терену и оне на резервној клупи.

Бијељина није случајно актуелни полигон преласка и одласка из и у СДС и СНСД.

И једна и друга странка су у Бијељини изградиле такве структуре које су све више компатибилне и које се конектују на Пијацу. У Бијељини је неколико дана недјељно Уторак.

У Добоју, нпр, локални Снеседовци, то су они који припадају објема странама, уз помоћ барем једног Муриња, изградили су симбиозу у којој је Бијељински Уторак непотребна манифестација.

У тој Бијељини, пак, иако Есенесде има много бољу организациону структуру од Миће Мићића, али зато Мићо Мићић има много бољу технологију, Есдеес и Есенесде се приближавају Уторком.

Иако је и једнима и другима Уторак непотребан.

Мићо Мићић је брзином муње одговорио на одлазак Сер Максимовића. Мада бих ја то назвао Депортацијом Максимовића.

Есенесде је погријешио када је изјавио да ће подржати Кандидата Максимовића.

Сада се то вратило, барем кроз изјаву, шефа одборничког клуба Есенесдеа. Одлази због тога што Есенесде нема свог кандидата.

Чак да је то и само протоколарно оправдавајућа изјава, сијече ко сабља и пробија ко астероид.

Велика Политичка Странка не смије подцјењивати своје играче. Које његује деценију или двије. Они су спремни толико и на клупи да сједе а највећи дио њих не тражи ни то. Али нису спремни да им се роба од Кинеза Ђуре потура као првоклсна што њих баца стотине мјеста уназад на тој вриједносној љествици.

ШТА ОСТАЈЕ

ИЗА АЛЕКСАНДРА ВУЧИЋА

Риједак је примјерак Властопржца, какав је Вучић.

Он не врши Власт. Он пржи Власт. Све предсобом и све засобом.

По крајњим резултатима Власти Александра Вучића, тешко је процјењивати њене ефекте. Једно, због тога што нико не зна када ће се та Власт завршити а када ће се, онда, објелоданити и све њене посљедице. Друго, због тога што Вође Србије, од Милошевића, укључујући га, наовамо, одлазе не вољом бирача већ вољом вањских фактора. Па се тај одлазак још мање може предвидјети а Власт насљедница се мора, барем и дијелом, узимати у посљедице Вучићеве Власти. Као што је његова владавина неоспорна посљедица Тадићеве.

По садашњим ефектима Власти АВ, могуће је, међутим, процјењивати Србију и њено стање.

·        Десуверенизујући, понижавајући одлазак Косова. Србија није понижена самопроглашењем и извјесним интернационалним признавањем Косова. Јер је то противправни међународни чин и јер постоји Резолуција 1244. Али споразум Србије, којег Власт АВ, са додатком ИД, лажно представља као Споразум а неубједљиво као Бриселски, јавна је демонстрација одустајања Србије од Суверенитета и од властите територије. А управо то треба Бриселу и Вашингтону. Јер је вредније србијанско признање на неком папирићу у Бриселу од свих признања Косова од стране других држава Европе.

·        Тиха предаја Нато Пакту. Не ради се само о Споразуму који је ратификован једногласним скупштинским усвајањем одговарајућег закона и Николићевим потписом. Јер такав споразум је усвојила и Русија. Мада није једнако кад га прихвати Русија и кад га прихвати Србија. Ради се о уништавању војске, о обезвређивању доктрине, о поништењу система обуке и о одвајању војске од народа и друштва.

·        Имобилизација Србије. Вучић је учинио све да све факторе и полуге НДД Сфере увије у гипс или им стави удлаге. Ни један сегмент те сфере не функционише онако како би требало и како је то нормално. Од Универзитета до Медија. Није све од тога потчињено и тотализовано. Али јесте умртвљено.

·        Уништење политичке флоре и фауне. Србија више нема политичку артикулацију. Она нема политичке странке. Одсуство политичких странака доводи до ампутирања политичких идеја и политичких алтернатива. Поред тога што је то и чупање језика којим Србија прича са свијетом и сама са собом.

·        Бесперспективност. Два претходна стања онемогућују било какву перспективу Србије. Истина, она има алтернативу, али варљиву. Или да поптуно онемоћала живи у привиђеној неутралности или да се потпуно предана потчини Западу, односно Вашингтону.

·        Економско обогаљење. Задуживање Србије, њен наполичарски однос са економским свијетом, пола дајемо јавно, пола дајемо тајно, њена распродаја и њена привидна сарадња са страним инвеститорима као и незабиљежен одушевљавајући поданички однос према Берлину и Вашингтону, трајно ће онемогућити Србију као економски простор чак и за пропали неолиберални свијет а камоли за суверени државни облик.

·        Уништена Јавност и Јавна Свијест. Медији и Култура.

То је само кратак преглед видљивих посљедица. Чију погубност и коначност није могуће сада, ни изблиза процијенити.

Али, Србија, свјесна или несвјесна свих ових чињеница, застрашујуће равнодушна иде у Изборе у којима је Вучић већ изабрао.

ЕСДЕЕС

КАО СИРИЈА

А ПУТИНА НЕМА

Да бомбардује пложаје незадовољних милиција у Есдеесу.

Све остало је ту.

Разне незадовољством наоружане групе заузеле су своје територије и контролишу бушотине. Међу њима се нарочито истичу Ал Мићо Мићић и Ел Обрен Петровић. Задњи борбени поклич Буши хахаха, осјетио је Максимовић у Бијељини. Прије Максимовића отишли су и отјерани и други власници посједа и гласова. Тако да је са Босићем остао још само Огњен Тадић који размишља да се врати код Шешеља. У брдима Сирије, далеко од бушотина сједе Шаровић и Пандуревићка и баве се својим гобленима. И да хоће не могу помоћи Башару Босићу. Ал Рута Мехтић не сједи. Он зуји и неухватљив је и Сипи а камоли Есдеесу или сам себи. Осим тога, чуло се да је он нестраначка личност. Како је сам изјављивао. То је даље ослабило Башара.

Башар, пак, Пробосић границу са Бијељином доживљава као границу са Турском. Ал Мићо, мало мало па упада на територију Брчког. Засад само са виртуелном силом али је Башар Босић осјећа као стварну. Ал Мићо има јасне накане да заузме територију и његову позицију чак. Ако побиједи за Градоначелника Бијељине ето му кандидатуре и за Дамаск.

Башара нема ко да спаси. Ел Обрен је посебна врста Есдеесових Курда. Геостратешко савезништво је нашао са међународнонепризнатом територијом Добој Југ, или како се већ то зове, а преко ње и даље, са Сарај Баш Чаршијом.

Башар Босић не може рачунати ни на политички азил у Бањалуци. Све је здробио што се могло здробити.

А Путина нема да бомбрдује одметнуте и убачене милиције.

У тој ситуацији дошло је до масовног одлива живља. Клети Есдеесовац се дигао са огњишта и кренуо мигрантским путевима. Додик хитно отпутовао код Ангеле, да види исксуства за Мигрантима. Одатле сазвао самит са Павићем, Бореновић и Чавићем. Не може Есенесде сам да носи терет толике избјегличке навале.

Башар Босић је слао авазе Бакиру у Стамбол Сарај али гласници се не враћају.

Очекивао је помоћ Народног Пакта у који су га увукли и примили га ко војводу. То је било првог дана. Онда су почели га третирају као индисјког бога наивних под именом Парт Виш.

Шта ће, дакле, бити са Есдеесом.

Ништа.

Сирија ће се највјероватније спасити.

Есдеес се највјероватније неће спасити.

Башар Босић сигрно неће.

А није ни заслужио.

Након толико стотина година Српских Издаја, он сад нашао да се тиме бави. И увукао цијели Есдеес у то. То је као да је 51е отишао у Четнике.

Младен Иванић ДИ Прогрес, навукао га је на танак лед. Подвукао га Сарају и Бакиру а себи обезбиједио државнички положај.

Сада се Есдеесу свети тај колаборациони издајнички потез уласка у власт са Бакиром и претходно потписивање те пробосанштине.

Празна слама из Есдееса о томе да је и СНСД био у власти у Сарајеву не може да опере Босића и Есдеес. Јер, СНСД није ништа потписвао са Сарајевом а имао је главне позиције. Есдеес служи само као закрпа, чак ни као нитна на пробушеном лонцу већ само као комадић крпе, добро уврнут и провучен кроз рупу.

Бакиру и Странцима је то и био циљ. Да добију колаборационог сарадника и да Колаборацонизам даље разбије Есдеес. На тај начин слабе Републику Српску. Јер има једну странку мање.

Што је најгоре за Есдеес, тешко је упријети прстом у насљедника Босићу. А тај насљедник мора да буде Српски Демократа. А не Сарајевски Србин. Нити Присарајски Демократа.

Мој савјет му је, штагод да се деси, да не копа земуницу. То није спасило ни Садама.