2173.
ИСТРАЖИВАЊЕ
ЈАВНОГ МНИЈЕЊА
-          СТРУЧАН ЗБИР
НЕСТРУЧНИХ ЗАКЉУЧАКА
 

Драги, дали си га ставио. Јесам, драга. У, јест голем, СМЈ.

То је, микронизована слика истраживања ПолитичћкогЈавног Мнијења. У области политике, рејтинга странака, избора. О осталим кексовима и паштетама не знам ништа.

У политичко-страначко-изборним истраживањима ствари се догађају управо као у дивљем сексу на почетку. Свако види и осјети оно што жели. Или наглашава оно што сматра да је мана противника. А истраживачи Јавног Мнијења свима доказују да све знају. Најбоље знају како да оправдају неки свој промашај.

Политичке странке које наручују велика истраживања само су двије врсте болесника. Или немају страначку организацију. Или је имају а немају повјерења у њу.

Политичкој странци која проводи двије једноставне али знојљиве техологије, Идентификацију Бирача и Планирање Броја Гласова, ИБ и ПБГ, није потребно никакво истраживање.

Прва технологија, ИБ, прецизношћу магнетне резонанце даје слику твојих, њихових, неопредијерних, непријатељских, новодобијених или скороизгубљених бирача. ПБГ, када се добије на основу тих активности, рачунајући чланство и активизам који се може постићи, јасно ће рећи да ли се ради о паду, у односу на прошле изборе, или расту.

Те податке, на тако много мјеста, и тако прецизне, не може дати ни једна Маркетиншка Агенција.

Основно правило код сваког сполног и монетарног односа Агенције и Странке јесте чињеница да нико боље од Странке не зна Колики Је.

Овдашња Истраживања Јавног Мнијења, ИЈМ, већ деценијама су окостурена и атеромична. Сваки пут кад видим питање Шта мислите да је највећи проблем, Незапосленост, 87% испитаника, најежим се. Незапосленост је највећи проблем свакод дана и у сваком друштву. Да ли друштво, држава, република, иде у добром/лошем смјеру. Кад би сутра били избори, за кога би дали глас. Такви одговори се узму онда у јавни медијски и пропагандни бубањ а немају никакве везе са стварношћу. Јер избори никад нису Сутра у односу на дан истраживања.

А нека питања и одгоре треба забранити јер су за тужбу и суд. Да ли је, по вашем мишљењу корумпиранији Марко или Јанко. Шта би о томе могло да зна 600 испитаника. А и да зна, објављивање таквих одговора, без икаквих валидних доказа институција, клевета је најмање.

Поред тога што ИЈМ не може да узме у обзир стање организације, њене увиде, задовољство организације страначком политиком и односом према њој, и према кључним активистима на Хоризонтали, Маркетиншке Агенције не могу да узму у обзир чињеницу да су избори једним великим дијелом Ирационални Процес са завршним Рационалним Чином. Даном Избора. Странке које су оспособљене да проводе Перманентну Изборну Активност, дијелом могу да докуче однос Рационалног и Ирационалног на изборима.

Сви остали, и Агенције, лутаће процентима као ДС у Србији кад је изгубио предсједничке изборе.

Свему доприноси и армија Политичких Аналитичара који се у све разумију ко Мара УКК. Или као проститутка у иновирање сексуалних поза.

Прије сваке кампање, па и сада, аналитичари најављују најпрљавију кампању икад. И зато окривљују Политичке Странке.

Не знајући да карактер кампање зависи од Политичког Стања Друштва. Не и економског, националног или неког другог. Политичко Стање Друштва узима у обзир и те факторе али не као пресудне и преовлађујуће. Ако имате друштво које је од прошлих избора непрестано силовано гладијаторским борбама за отимање оног што није добијено на изборима, уз обилну протибуставну дјелатност, не можете очекивати чипкасту кампању.

И на крају, мада сам прескочио многе ставри, На изборима побјеђује онај ко је већ побиједио а губи онај ко не зна које већ побиједио.

 

2172.
БиХ ВРАТИТИ
ГРАЂАНИМА,
ПОДИЈЕЛИТИ ИМ
ВАУЧЕРЕ
НА ДОНОСИОЦЕ
 

Зија Диздаревић, комунистички новинар, из истог легла, као и сам што сам, стар исто, доспио до сесије Незавидних интелекткураца, и мене су звали неки форуми али сам се отхрвао, ако сам стар као Зија, нисам толико глуп, вели како су грађани диљем БиХ, и у Бањалуки, СТЈ, дигли свој глас а политичари их се боје. Сасрали се. Златаган већ недјељама у инконтиненцији.

А онда каже Ne postoji nijedna stranka kojoj su dokazano ciljevi jačanje države Bosne i Hercegovine i euroatlantske integracije.

Ејебига, Зијо. То је исто као кад бих рекао да се у овој њиви пуној тиквењака, жуте тикве умјесто дуња а ми требамо све учинити да то буде њива турског бостана, лубеница такозваних.

Толико је Грађановштина, Грађанлук и Грађанерија узела маха у Бих да се гледати не може. Сунце је заклоњено, изумријећемо као диносауруси без зеља и сочне траве. Грађани се поубијаше градећи цркве и џамије. Мравињак је смијешан, како то изгледа са вјероградитељством.

Зија, као стара комуњара, требао би да зна да је дошло до малих промјена. Религија није више опијум за народ. Религија је вијагра за нацију. Зато се граде богомоље. Грађани јасно дају знаке које су националности а не вјере. То је већ познато.

Затим апелује Зија. То је слоган и цијелог Сарајевског политичког круга. Имај само своју већину и не имај другог бога. Овдје, тамо код Зије, у Вашој Држави, никога не занима еуроатлантска интеграција. BiH treba vratiti većini koja je hoće. Danas zemljom vlada manjina koja ovu državu neće.

Логично апелује Зија.

На овом простору, на овом Земљоузу, Мањина никада није била уважавана. Није учествовала у Владању. Зија подсвјесно жели да каже да Мањина хоће да учествује али му се отело Мањина Влада. Јер, како је која Вјетропирина, Царевина и Сила долазила на Земљоузје, тако је  имала и своје фаворите. Остали у шуме и у брда. Шума ти мати, шуме се вати. Они са мање среће увијек су имали јаме које их чекају.

Да би избјегли шекспировско питање, Мањина Или Већина, Разлаз је мајка спаситељица. Само због тога цијеним Хрватску. Још да је сачувала Србе, била би Рај На Балкану.

Зија, видим, заступа исту технологију као и Хрватска, као и Суљагића Сокак. Земљу дати већини. Исто чини и Амбасадна Група Уставна. За Устав Ф. Док су се Хрвати окренули, подметнуше измијењену препоруку. То је начин владања Босном и Хецеговином. Од тога бјеже Мањине.

Начекаће се већина.

ЛИЦЕ
ДРВЕНИХ БОРА
пуноправан члан Парка скулптура
 

 

 

 

 

ПАЊ СУНЦЕ
коначно уобличен
 

 

 

2169.
УГАР СИСА:
БРАВО ИГОРЕ
И НА УГРУ

Умјесто Флај Фишинга, Флај Лобинг.

Угар Сиса опет има млијека. 7,8 млијенче масти Сису Ти Јебем.

Репортажни хоџин запис у Независним казује да је ту било сваковрсних гостију. Анализу фотки нећу да вршим јер не радим ни за једну обавјештајну службу. Али Репортажни Запис јавља да су ту били АмАмб и РусАмб у друштву Игора Радојичића. То је најзнакљубнија јавка. Након што је у јеку студентских немира у Бањалуци, Новина Независна објавила коментар Браво Игоре, сада је Новина Независна, која је постала, у међувремену, Надзависна, промовисала Игора Радојичића са два најважнија Амб. Да ли је Бакир Будала. Па лупио о одласку Додика.  

Истовријемно, Ана Тришић, једна од првих клијентисткиња Новина, декламује да ће од уласка у Нато сваки грађаних БиХ имати користи. Шта ће имати Срби. Ако ће грађани имати, сваки појединачно, Натокултиватор, Цврц Хоук и Кацигу Трофеј убица из Маринаца.

Флај Лобинг је одржан на пола пута између Бањалуке и Сарајева. У мјесту, изричито кажу Независне, Кнежево/Скендер Вакуф. Босна је неуништива. Маму Јој Јебем. Откуда сада Скендер Вакуф. Да нема и коњака Скендер Бег. Да није Скендер Копања.

Али. Најважније. Кад су Бањалука и Сарајеви на истом путу, зна се ко ће да тражи туту.

Сви гаје Гују У Њедрима.

Срби гаје Маљ.

2168.
СРБИЈА
ДО ТРЕБИЊА
 

Ако вам откидају дијелове земље, Косово по комад, не морате још и сами да је нудите. И девастација институције Предсједника Државе јесте нуђење комада те државе.

Томислав Николић био је у Требињу. Требиње, иначе има 300.000 становника па је нормално да га је дочекало 10.000. како лаже београдски Блиц.

Дочекало га је 450 људи, укључујући и полицајце у цивилу.

Да није полиција спречавала, данима, дочекало би га и још неколико хиљада радикала.

А обезбјеђење у неколико кругова, састављено од супраспецијалаца, оклопљених као да су на Таксиму, жалостан је дочек Предсједника Србија. На сваком месту у свету.

Долазак Томислава Николића, предсједника Србије, у посјету градоначечнику Требиња, Вучуревићу који је из Педепеа, СТЈ, досад су такве будале ницале у нижерангираним странкама, шта би са онаквим прогресивним интелектуалцима, има се сматрати као наставак Вучићеве посјете Беентеве и ономе шта је он тамо казао.

У питању је рушење Додика. А на тај начин и Републике Српске.

Добро Додик није Република Српска и његовим рушењем неће се срушити Република Српска.

Али ако након рушења Додика, нпр, дођу Иванић и Чавић онда је и Говедарица Република Српска.

Нека Велика Сила тера Николића.

Просто га утерује.

Да у Требињу није било Радмановића, као Члана Предсједништва, Николићева посјета  би била катастрофа општих размјера. Избор Грачанице такође је дио катастрофе. То није дио црквеног система у правом смислу ријечи. То је споменик, задужбина. Тамо може да те дочека само домар. Није владика подворник. Мада се сада од Григорија настоји начинити случај јер је, тобоже, он симбол Додика, Тадића и не знам кога све не. Па је игнорисао Николића. На томе ће медији сада да раде данима. А Николићев протокол је посјету Грачаници догаваро са неким попом Ацом у Београду.

Пошто је стање такво какво је, сада се тешко шта може промијенити. У односу Србије према Србима Босанцима. Мада их је Тома у Требињу назвао Србима у Босни и Херцгеовини.

Потребно је, ипак, да Србија почне да схвата да јој је Република Српска неопходна самостална. А не побошњена, побосанчена нити интегрисана у Србију, па у ту сврху дуготрајно припитомљавана. Самостална најмање у изворном дејтонском оквиру.

Требиње, Требиње, кад ме видиш

 

2167.
ПОГРЕШКА
ШУТЊЕ,
ЕПИЗОДА
СУЉАГИЋА СОКАК
 

Боравећи у дугим рововским ноћима без смрти, схватио сам неколико ствари. И тих неколико је много. Мада нисам ријешио главно питање. Да ли сам будала. А ако јесам, колика сам. Јер, један битан Есдеесовац, битан и у другим стварима, нудио ми је, док сам још радио на Сарајевској Телевизији, да, кад се окупира Релеј Козара, радим за Њих. Обезбиједиће ми двије мање изграђене бензинске пумпе. Немам свједока за то. Рекао сам да тражи од мене да подигнем жељезнички вагон једном руком. Појешће те рат. Јебига. Један хашки осуђеник, за то имам свједока, нудио ми је своју подршку да останем на телевизији а да подржавам њега у политичкој амбицији у Есдеесу. Рекао сам такође да то није реално. Све остало је познато у јекама рафала по празним црним ноћима.

Али схватио сам да се друштво, нација, колективитет, можда може спасити ако свакој будали одмах у чело удариш ријеч маља. Јер, ако шутиш, будала, а и остали, сматрају да је у праву, да је паметан, да је важан, да може како хоће. Онда се придружују друге будале. Због тога, између осталога, пишем блог. Што  није неки медикамент, дабоме.

Mилорад Додик је на тај начин изградио политичку каријеру. Имајући став о сваком питању и одговор свакој будали. Ја нисам имао те намјере. Ја уживам да ме будале мрзе и не подносе. Па сам много њежнији и префињенији. Онако, миомирисно требавски. Одмах вадим мамицу из ладног гроба. Волио бих да копилету могу рећи да је копиле и прије него што га направе.

Онда се, у колонама будала, предугим, као што су биле колоне њемачких заробљеника током Пушионе Барбароса, појави Емир Суљагић. Такви су се појављивали пред рат у БиХ. Да ли се неко сјећа. Или су сви били опчињени њима.

Дабоме да сам реаговао, двожним маљем у чело. За такве није довољан обичан.

А они усранци, из Охаера и Соренсенови, издали саопштењца. Шахтови су веома важни за грађане БиХ. Сви јавни радници имају обавезу да поштују шахтове. А шахтови имају право да од власти траже да не пишају кроз затворене шахтове. Само у оне који су покривени сливницима.

Тако се Суљагићу пошаље порука да је у праву. Да може да настави. Па ће у наредном семестру да сије мржњу и глуми жртву. Хоће да ме хапсе, страдала ми је фамилија, још само да и мене убију.

А они који су га пројектовали, мирно гледају како се циљеви остварују. Поново расте мржња. Пошто је нестало физичких и формалних разлога за мржњу Срба и Хрвата, замјенска мржња је мржња Срба и муслимана. Тиме се отварају и шире перспективе, утиче се на Балкан, Блисток, све до Малезије. Док су се физички додиривали Срби и Хрвати од тога смо имали само локалну мржњу. Мали домети, ситан ефект. Сад, коначно, имамо трансверзалну мржњу. С помоћу које можемо управљати Србијом, Турском итд.    

И тако ће Суљагић уз сокак, низ сокак. Па ће да се растиће, размноже, разлегу. Суљагићи са Фалинком 49%.

2166.
СРПСКИ
ОТПАД,
Е ГОВНИНЕ,
ПЕТАР ШЛИЦЛУКОВИЋ
И ДЕЛИРИЈУМАНИЈАЦИ,
ПРОНАШЛИ
НОВОГ НЕПРИЈАТЕЉА
 

На одстрелу је Мухарем Баздуљ. Травничка и сарајевска културна институција. Човјек који може да оде у Загреб и у Београд а да не трепне. Човјек начитан и написан.

Његов гријех пред Свемошњим Чакширефендијом, Зукфеслијом и Димијадамом, Петром Говнинаром, само је у томе што је поменуо васића у једној колумни.

Фашистоидни Турфајери, Питер, прије свих, занемарио је чињеницу да Баздуљ није бранио мене у тој колумни. Али спреман је да му подметне и да ужива да то преносе његови сараднички прдпортали.

Нашта сам и ја спао. Да ме напада Шљам Србије. Тако су ме нападали и Шешељеви Радикали. Па гдје су сад. Тако ме је нападао и Охаер. Па гдје је сад. Силајџић.

Бидите добри према мени. Не ради мене. Ради чињеница и трендова.

 

2165.
УМРО
ЈОСИП КУЖЕ,
СРАМОТА
И НАС И ЊИХ
 

Јосип Куже, кад је био тренер у Бањалуци, осамдесет осме, осамдесет девете, увео је, поново Борац у Прву лигу. Те године, предратне, када је још увијек било живота на лицима а сласти у души. Играли су у Борцу, тада, фудбалери са свих страна. А и да су играли све сами Четници, тренер је био Јосип Куже. Фини госпон. Загребчанин, не. Смирен, систематичан, омиљен. Тихо је дошао, тихо отишао из Бањалуке.

Сада, када је већ кремиран, биће миран, као и испред тренерске клупе. Навијачи Динама, још има навијача, то је добра нада, одали су му почаст и за коју моју даљинску сузу.

Жао ми је што није много истицано ни код Усташа, ни код нас, Четника, да је боравио у Бањалуци. И да је постигао велики успјех. Изгледа, некако нас срамота. И нас и њих.

Дошло је вријеме Суљагића, МИЈ. Талибана. Дивљака. Луковића који носе чакшире са туром и фес. Суљагић, послије фашистичког изљева, вади се на своју фамилију. Побили их, каже. Мисли на Србе. Нису ти Срби побили фамилију. Алија ти је побио фамилију. Жртвовао је Мир и Твоју Фамилију за БиХ. Њему се обрати, немој Србима.

Није ми жао Суљагићеве фамилије. Нисам та врста. Нашли се, недужни, на погрешном мјесту и у погрешној историји. Као и ја. Разлика изеђу њих и мене, само је у једној ситници. Ја сам остао жив. Иначе је Алија већ био убио и мене.

Али. Могу да будем уљудан и да кажем да нико није требао да погине у међунационалном, међувјерском и освајачком муслиманском рату у БиХ. Јер није требало ни да буде рата.

Коме ја да кажем да је изгинула моја фамилија. И Куже је био моја фамилија. И Абид. И Бувач. И Хуне. И Шпица. Некидан је гледао са клупе као играм на Борчевом стадиону. Био сам важнији од Месија. И Фишер. Прошле недјеље га видим, код Соколског, жури некуд, покажем руку из аута, отпоздрави мада, вјероватно не зна ко је. Али зна да је фамилија.

Ви, Суљагићи, који хоћете и преосталих 49%, побили сте сву моју фамилију. Од цурице Тајчи која је гостовала у мојој емисији, па до Кужеа. Ја вашу нисам. Убили сте и чињеницу да је Јосип Куже био успјешни тренер Бањалучког Борца.

Нека му је лак црни пепео.

А ви се преврћите на ужеглој земљи.

Ви, којима сметају Срби на својој. И који сметате сами себи. На српској земљи.

2164.
РАДО
ИДЕ
СРБИН
ИЗ ПАРТИЈЕ
 

Владимир Гоати, један од овдашњих теоретичара новије страначке и партијске збиље, што је неоспорно освјежење у односу на фосилну сарторијанску плејаду партијолога која се више не може ни читати ни изучавати и само се цитира у студентским семинарским радовима, некидан изјави да је идентификација бирача са партијама/странкама ниска и уска, слабог је интензитета и варљива је и промјењива.

То није тако само у Србији, или у бившој СРЈ, па нити у бившој БиХ, тај тренд је одавно забиљежен и у другим земљама постортодоксног колективизма.

На западу, пак, стање је још и горе. Број чланова партија/странака је смијешно низак. На Балкану сви хоће да буду и играчи и селектори. Тамо нико ни портир.

Два су основна узрока оваквих појава, барем што се тиче овдашњих пашњака и пропланака.

Падом социјализма и Савеза Комуниста Југославије, популација је доживјела колективни партијски нервни подсвјесни слом. Савез комуниста је био више од политичке партије. То је била Икона Петоручица која је симболизовала сигурност и моћ колективитета, припадност и извјесност и у садашњости и у будућности.

Кад је ступио на сцену План Великих Кројача, Моро их зове Билдербеговцима, велике народне и широке партијске масе су схватиле да је све дозвољено. И оно што није изричито забрањено и оно што је било забрањено.

У партијском и страначком смислу отвориле су се ниске политичке страсти. И у међуножју и у међуглављу. Демократија је Овдје ступила на сцену не отварањем вратница већ падом цјелокупне ограде. Демократија није ушла у тор. Торњани су се размилили по Демократији. Мало је који теоретичар  и практичар покушавао да сагледа процесе и трендове и предвиди њихову штету на национални, друштвени и државни сегмент. А није имао ни потребу ни користи од тога.

Огромна је национална штета, нпр, стављање народног покрета у улогу политичке странке што је диверзантски проводио Караџић. Што намјерно, што из потпуног политичког и артикулационог лаицизма.

Финале тог процеса је невјероватна лакоћа преласка цијеле једне армије чланова и потпуне структуре из калибрисаних радикала у виолентне напредњаке.

Ту је и клица другог узрока.

Инострани фактор. ММЈ. Поменута трансформација није могла да се реализује без изведбеног и едукативног пројекта са стране.

Крајњи циљ Иностраног Фактора је општа декомпозиција, уситњавање, неповјерење и манпулација. Стога и јесте на сцени, нпр у бившој БиХ, повика на странке као извор корупције и свих осталих зала, од незапослености до недоласка Нато Пакта и страних инвестиција. Стога Инцко, Бивши Високи Представник, непрестано сере да политичари треба да раде за своје грађане а не за себе. То разарање јавног мњења и појединачног опредјељења треба да створи мозаик политичке артикулације који је легоитиван, који се лако, брзо и непримијетно мијења. Који је као слој размрвљеног стиропора на површини воде. Извадиш шаку експандираног гранулата и бациш, или додаш нову шаку, нико не примијети.

Посљедица тих дјеловања Иностраног Фактора, и такве технологије управљања земљоузима, Земљоузи су међународно признати виртуелни простори између двију држава, јесте формирање разних странака за кољитак ситне стоке, кандидовање Комшића, одвајање истог, дијељење великих националних странака, претварање политичара, сарајевских лидера нарочито, у Фараоне. А свих осталих у Криминалце.

Политичке странке, и овдје али и у околним државама, нису до краја оспосбљене да се носе са Иностраним Фактором и свим тим негативним трендовима.

Да би биле способне морају прискрбити неколико особина.

·         Морају знати да расту са својим растом. Да пазе да им у том расту складно расту и ноге и руке, и уши и носеви, и оне ствари.

·         Морају да знају да владају својом моћи и да у страначку моћ само донекле упуштају екстерну моћ.

·         Морају да знају да одрже побједу.

·         Морају да знају да поднесу пораз и изборну опомену.

·         Не смију да се рјешавају организационих људи по хоризонтали, нарочито не оних искусних и заслужних.

·         Морају са имају моцартов слух за обнову те хоризонтале и уважавање армије добровољних давалаца свог чланства.

·         Морају да знају да немају бољих савезника, укључујући странце, цркву, матице, медије, бизМисмене и друге крпеље и губаре, од свог чланства, активиста, симпатизера и гласача.

2163.
КАКВО
ИЗВИЊЕЊЕ ВЛАДИ,
УХАПСИТИ СУЉАГИЋА
 

Једино треба размислити да Троњак неће организовати синхромитинге за спас Емира.

Пошто је изјавио да живи у Републици Српској, ваљда постоји неки параграф по коме се овај Талибан може решеткарити неко вријеме.

Иначе, док дочекамо да Тришке да емисију Копањи у којој ће овај оптужити Суљагића да завађа народе, док измолимо да Нека Амбасада затражи, и годинама врши притисак на Некога, да одстрани Суљагића, док дочекамо да Сарајевски медији у једном дану престану преносити изјаве Емира Суљагића, док дочекамо да Глас Српске и Независне престану помињати Суљагића и у случају смрти и самрти, отићи ће све УПМ.

рајко васић, то је опште мјесто, завађа народе, против је БиХ, искључиво је за Републику Српску, Србе и Трећи ентитет, черечи омиљене им, Неким Амбасадама (оп.а.), Иванића и Чавића, Крсмановић је живинче које случајно упадне у гвожђа, прије тога је гузио Хјезлока и Охаер, па Силајџића, доручкује Златагана, и томе стравично.

А шта ради Суљагић. Суљагић је Јован Јовановић Змај. Цицуљко, мицуљко, овамо се вуци, помисли, погоди шта ми је у руци.

Кукасти полумјесец, СМЈ. То му је и у руци у души. И неће се смирити, он и они испод њега, док и задњег Србина има у његових 49%.

Ухапсити Талибана. Па да видимо колико ће се протестовати пред зградом скупштине Социјалистичке Републике БиХ.  

 

ПОГЛЕД ИЗ АТЕЉЕА
И ИСПРЕД АТЕЉЕА

МВЈ

2160.
ГЛУПИ
СУДИЈА
ХАРХОФ
 

Кадровска служба Хашког Трибунала, или одјел за Људске Рекурце, требала би да провјери да ли је судија Хархоф доиста из Данске.

Да није човјек са Марса, СТЈ.

Видим, јунак се расписао о утицају Америчана на судију Мерона.

Па су ослободили Готовину, Ситниш, Јоцу, Харходијана и Френкија.

Судија Хархоф не разумије да су поменута петорица били Мале Маце у Пројекту Распада Најбоље Социјалаистичке Земље Икад. Као и Душко из Приједора, као и толико других који нису имали никакве везе са злочинима, геноцидом и агресијом, пошто их није ни било. Као и случај стогодишњег притвора за Елементарну Српску Будалу, Воју Шешеља. Они су криви за оно што их Хашки Трибунал терети, како Трибунал лијепо звучи, Звечи, КТЈ, колико и несретница Фата за градњу Цркве у својој Проклетој Авлији.

Нисам, дабоме, рекао да их не треба осудити, или да нису за нешто, од Великог Сранија, криви.

Рекао сам да је све режирано. Претходно написано. Јебо Чехова. Како су, прије Великог Демократског Распада, разне Западне Србљановићке повјешале пушке по зиду антисрпских сцена. Па, да видимо ко их неће употријебити у трећем чину. Као што је написано и да тамо буде судија Хархоф. Само се он прави будала или му доиста нико није рекао.

Мој Судија, Лудија.

Држи уста изнад гована. И пливај. Ал не таласај.

2159.
NE TREBAJU
NAM PRELAZI,
TREBAJU NAM
BUNKERI
 

Bacamo pare na tu fitopatologiju. Na granične prelaze sa Svijetlom Našom EU.

Nakon fundamentalističko sumanutog i nacionalno manijakalnog istupa Emira Suljagića, nama su potrebni bunkeri. A preko Save možemo i čamcima.

Emir Suljagić je vjesnik rata. Za njegovog života sigurno će biti rata. U BiH. Emir je samo na vrhu piramide onih koji žele i rade na budućem ratu. Zasad prave ljestve od mržnje. A pri vrhu piramide je i, npr, Bakir Izetbegović. Samo da se ne pomisli da je Emir sam. Da se uživio. Usrebreničio.

Dosad su ljudi u politici, diljem cijele BiH, a naročito Srbi i Hrvati branili svoje pravo na postojanje, branili teritorijalne i političke okvire koji su im garantovani njihovom istorijom, ali i Ustavom i Dejtonskim sporazumom.

Sada su Suljagići izašli iz uobičajene političke odbrane i najavili napad. Oni to zovu Oslobođenje 49%. Toliko je Naše Zemlje, veli Suljagić, okupirano.

MVJ, Sedamsto godina se oslobađate od Srba.

Emir Suljagić, i ledena piramida ispod njega, direktan je proizvod političke filozofije poznate kao Nametanje Žrtve vlastitom narodu. Ta filozofija je pospješena fundamentalističkim segmentom islamske vjere kao humusom dugoročne kolektivizacije i pomračenja za šta ne može poslužiti nacija, ekonomija i politička koncepcija.

Prodor Mračnog Istoka.

2158.
FARMA,
MOJ MUHAREME,
FARMA
 

Lijepo zvuči kada Muharem Bazdulj povodom nekog citira Voltera. Naročito, nakon što o tom nekom niz kaldrmu brabonjaju cvonjci, dronjci i praporci.

Nažalost, ne živimo u Bazduljevom Društvu promišljanja, razlaganja, dosljednosti i kulturološkog nasljeđa.

Mi smo, svi na razvalinama SFRJ, pretvoreni u nekoliko farmi. Ovdje, u Naseobini, Glavni Ekrem je Incko. Rezervni je, svaka prava farma mora imati rezervne dijelove, Bakir. Lagumdžija je Era Ojdanić. Komšić je Ava Karabatić. Dobro, ona je sa Velikog Brata. Fahrudin Radončić je Zorica Marković. Ko li je Stanija. Sa veštačko dupe.

Duh Farme nije slučajno ovdje primljen sa neupitnom rodbinošću, pridušjem i interakcijom. On se, prije pojavljivanja tih licenciranih sadržaja na našim smrdljivim provincijalnim ekranima, već bio uvukao u sve segmente i sastavnice društva. U parlamente, u vlade, u gradove, na televizijske stanice, u pojedine emisije, u političke stranke. Go Farmer do Farmera.

Farma je logična posljedica desocijalijarijuma, dekulturacije, deeetatizacije, dekolektivizacije. Posljedica rušenja jednog sistema, kakavgod on bio, i posljedica zamjene to sistema apsolutnom determinacijom.

Jugoslovensko Socijalističko Samoupravno Društvo bilo je kulturološki obrazac u najširem smislu riječi. Od višenacionalnog etata, kako smo vidjeli, nespojivih naroda, do pijedestalizovanja obične kulture na opštejugoslovenskom i na regionalnom i republičkom nivou.

Danas je glavno kulturološko, a čini mi se i društeno pa i nacionalno pitanje, npr, Zašto niko od velikih zabavljača neće da dođe u Sarajevo. Ili Zašto je propao koncert Kurcleuše na Ušću. Kao da Sarajevo i Karlešuša nešto znače na kulturološkom i kulturnom planu.

Farmaloški je logično da jedan Cvonjak može da utiče na politički mozaik ili na političke procese, mada je moja ostavka stvar odnosa u stranci a ne djelovanja spinaša, podrepaša i plaćenih ejakulatora. Kao što je logično da dobijem armiju neprijatelja i široke mase ignoranata samo zato što su Prsti, moj roman, ušli u najuži izbor za Ninovu i Vitalovu nagradu.

Da sam, slučajno koju dobio, garantujem glavom, da danas ne bih bio živ.

To je Farma. To je duh farme. Na farmi se ništa ne oprašta. A kamo li stav i razlučivanje. Za Farmu je samo bitno da ima cjepalo, sikiru i pogodnog pevca, za likovanje.

A za nas je bitno da se podsvjesno poistovjetimo sa ponašanjem Farmera.

Pa oni su isti kao i mi. Oni prde, imaju nisko dupe i mlohave sise. I glupi ko noć.

2157.
E GOVNINE I
E POTKAZIVAČI
 

Nešto sam pisao o uticaju Datuma na Srpsku. Kamo sreće da Srpsku jebe samo Datum. Pa sam pomenuo i gostovanje Prvog Potpredsjednika Vlade Republike Srbije na Beenteve. Rekavši da dvije Republike, svaka za sebe, trpe posljedice Datuma. Uzgred, niti će tamo biti Datuma niti Zelenog na semaforu. Ubacili su ih u kružni tok. Pa će da gi vrte, vrte.

Onda se javi moja omiljena trulež sa e Govnina. Odmah požurili da dojave Vučiću kako je tamo neki vasić iz Šumske pljuvao po njemu. Da ima u Srbiji i jedan sud, mogao bi da ih osudi, još na portirnici, za falsifikat.

Požurili su, kao da Vučić nema ovdje svoje da mu precizno jave. I kao da ne zna šta mislim i šta smo pričali javno, dok smo, obojica, bili ministri informacija.

Ali. Nije ovdje problem ni Vučić ni vasić.

Problem su medijska njedra Srbije u kojima može da se gnijezdi e Guja poput Zlukovićevog portala. Mada je on samo vrh ledenog brijega.

e, Moja Srbijo, e.

Sitni mali zluković i njegov prdolarski portal dio je jedne jadne Srbije, Srbije koja nije ni briselska, ni evropska, ni plavo-žuta, ni srpska, već je službena Srbija, Srbija premrežena službama, Srbije pod Fesom, Srbije kojoj ne može da se digne a hoće da jebe ovdašnje Srbe i kurčićem zvanim JMBG, pa se Kojo, Serđo i Čedo slikaju sa papirićem na prsima, Srbije koja cijeli jedan ovdašnji narod smatra Šumnjacima a jedino srpsko što ima granice, glavu i rep, naziva Šumska, Srbije turskih i šiptarskih pušača, Srbije poderanih putravaca dvadesetprvog vijeka, Srbije upišanih čakšira za pokazivanje u Briselu i Vašingtonu, Srbije bez nacije, Srbije koja je višestoljetni koncentrat propadanja Srpskog Roda, zluković i e govnine su, zajedno sa drugima, dio takvih Srbija i još gorih, ovdje nepomenutih, dio raspamećene Srbije bez duhovne, kulturološke i nacionalne hrabrosti, jer imaju hrabrost da napadaju samo onemoćalog Dobricu, NSPM i Kusturicu, a onima koji im pred očima mašu velikim mudima, a iza guzice, odgovarajućim palicama, samo se ponizno učmaruju i ljube čizme, dio Srbije koja razara samu sebe u želji da jednu časnu zemlju pretvori u prljadiku, dio Srbije koja sama sebi veže omču srebrenice oko vrata, kad je izgubila na kosovu, nek izgubi i na srebrenici a neka, sada izgube Srbi i Srpsku, samo neka živi crvljiva gamad iz trulih vrbovih panjeva Tužne Srbije, Srbije koja je rada skinuti, pred Briselašima i Kosovašima, čakšire, držeći učkur u zubima i moleći prolaznika da joj sveže ruke s one strane drveta, Srbije koja nije sposobna da bude alternativa ni Vučiću ni Tadiću nego samo da bude Opelo i Četeresnica Gnezdu koje ih je iznedrilo kroz tolika stoleća, Srbije koja je spremna da sve, kroz ta stoleća, proglasi pogrešnim.

Takvih Srbija su dio e Govnine. I još mnogi. Ima ih za celu septičku.

Samo vi, truli nedarci, radite svoj posao. Uvek će biti više dobrih Srbija, nego vas, istrulaka, isprdaka i mrmaka.

2156.
USTAVUŽALITELJI,
POTOMCI SEPETARA,
CRNI DŽAMIJAŠI,
GRB, BANJALUKA
I SRBI
 

Banjaluka mora da mijenja Grb. Zbog uobičajene djelatnosti sarajevskih muslimanskih Ustavužalitelja.

Samo čekam kad će neki Tihić uputiti apelaciju Ustavnom Stranom Sudu i zahtijevati da se živalj u centru Banjaluke kreće sa fesovima na glavi. U omjeru predratnog popisa stanovništva. Crven Fesić, Babo.

Slučajno sam bio prisutan kada je pokojni, moj drug, Šesta, Branko Šestić, stvarao Grb Banjaluke. Kada ga je slao na konkurs. I kada je pobijedio. Crtao je rukom. Pa filmovao. U maniru starih majstora dizajna i grafike. Bilo je i tada kompjutera ali on je još tada mogao brže rukom da načini i razvije četiri filma za četiri boje, nego mladi momci i kompjuteri na folijama i štampačima.

Poslije je otišao na Vlašić. I poginuo u rovu. Usrani Srbi su takve ljude slali u rovove. A volove su slali na televiziju i u kulturu. O politici da ne riječim. Sjedio sam s njim zadnju veče pred odlazak. Kod Milutina, u Domu kulture. Pod stolom mu uniforma. Već sam bio stari ratnik. Znao sam da to nije za njega. Nije htio da se ponizi i da moli nekoga u Gradu.

Sada mu prevrću Grb.

Dabogda im se majke prevrtale u grobu. Al ne uzduž nego poprijeko.

Taj Grb Banjaluke ne vrijeđa nikoga. Crkva, srpska crkva, čiji su temelji prikazani na Grbu, bila je tu prije Endeha i ustaša, prije Alijine Žrtve Mira. Banjaluka je uvijek bila srpska. Šta sada hoće muslimani. Hoće li obilježje Pedija i Picka, možda.

Grb prikazuje simbole Kastela, simbole ljiljana, simbole kestena, simbole tadašnjih nametnutih Šehitluka, jer spomenik krajiškim partizanim ne može biti na turskom brdu junaka, kako su to tada nametnuli šeheraši i mahalaši, simbole toka Vrbasa, latinično slovo V, za Vrbas. Prikazuje četiri ocila što nema veze sa Srbima. Prikazuje i krst. Jeste. Ali Ferhadija nije u centru grada i Banjaluka nije nikad bila muslimanska. Srbin je izgradio i džamiju.

Neko jednom mora prekinuti taj niz uslovljavanja i bolesničkog vala izliva kompleksa neostvarenih okupatora.

 

 

2155.
FAHRUDIN
BAKIR

OMER

ZLAKIR

 

Ćaća vas jebo, kako ste svi isti.

Ko mi Korejancima i Korejanci nama.

Bakir Sin, rezervni bošnjačka Član P, držao neku dražicu veteranima Armije Sarajeva, Esdea i Cijele BiH, u Mostaru, povodom neke godišnjice, i važno saopštio Odlazi Dodik, ali bitka još nije dobijena.

Tako su još samo govorile velike vojskovođe.

S tim što će Bakir Sin svoju bitku dobiti kao što je i Romel dobio svoju u Africi.

Možda i odlazi Dodik, ali vi imate problem sa Radmanovićem. Ja, kao veliki obožavalac Vaše Države, rukoljubno vas upozoravam da u Predsjedništvu uljudnijeg nikad nećete dobiti iz Republike Srpske. Šta mislite da se ja kandidujem.

Nije vama problem Dodik. Problem su Srbi. Zato bitka nije dobijena.

Fahrudin, ponijeli ga događaji, veli da je Radmanović senilan.

Tako su još samo govorili Ludi Šešeljevi Radikali. Izvinjavam se ako je ijedan prešao u Naprednjake.

Dakle, i Fahro i Bakir nose hromozome Stambolske Tehnologije Vlasti. Samo mi, u Saraju, odlučujemo.

Na istom fonu je i profdr Omer Ibrahimagić. U svom ličnom prilogu Ustavnim Promjenama. Sve ukinuti u BiH. Samo postupno. Prvo pola županija pa onda i entitete. Ma šta entitete, i Srbe i Hrvate. A formirati četiri regije. Profdr je, valjda, prof nekog usranog prava. Zar zaista misli da je tako neodoljiva lakoća rušenja jednog takvog sporazuma Velikih Sila, kakav je Dejtonski.

Ali pošto tako misli i Bakir, i Fahrudin Niko Ne Smije Da Vas Bije, i Lagumdžija, koji je na ukidanju Hrvata uradio više nego iko, Četnici su smiješni, onda je stvar upitna.

Trebamo li biti u istom Međunarodno Priznatom Prostoru između Srbije i Hrvatske.

 

Pisamce Vaskoviću: Kozomara. Ganut sam iščitavanjem bloga.