3106.

РАЗАРАЈУЋА

ИДЕОЛОГИЈА

ТАБУТА

У Бањалуци је боравио Принц од Монака. И у Шмацу Вучић.

Неки свијет долази у Републику Српску.

За то вријеме, сарајским и федералним медијима дефилују табути.

Покој свакој души. Нико није крив што није жив.

Али. Медијска морбидност којом се изводи тај процесауаријум над мртвима, ради живих, фреквентиран у изборној половини године, поставља трајнија питања од уобичајених сахрана, шутљивих почасти и предизборне кампање.

Муслиманском колективитету у БиХ, у Федерацији, уграђују се генетске модификације којима је искључиви циљ Мржња. Као да је нису, вијековима, имали и практиковали.

И то је, историјски, разумљиво.

Није разумљиво стварање фаталистичког жртвеног колективитета. Није разумљиво кафкијанство над цијелом вјерском, па и националном, заједницом. Није разумљиво стварање култа жртве. Није разумљиво то јавно обавезивање сваког потомка и припадника на улогу жртве. Није разумљиво изједначавање потомака и рођака са жртвама. Није раумљиво потцјењивање живих на рачун мртвих.

Постаће срамотно ако ти нико није убијен у Српском Геноциду над твојим народом.

Нестаће свих других путева осим Путева Табута.

Они који креирају тај укопнички менталитет, требало би да погледају искуства и посљедице.

И Срби су пробали са моштима и костима.

Треба ли да кажем докле су стигли.

Кад једна национална свијест уђе у раке, никада више из њих не излази. Већ и живе мами.

Срби нису никога оптужили за Јасеновачки Геноцид. Али су, свеједно, платили грешку идеологије Српских Гробова и Српске Земље.

Да ли ико, код муслимана, разумије шта се ради том народу.

Мислим да то није планирано ни пројектовано али то не значи да је опасност мања и погубност привидна.