3099.
ЈА САМ ЈА,
ЕМЕМЕФИЈА,
ПРЕЗИВАМ СЕ
КРСТИЋ
Падају министри ко крушке. У
двије велике владе, инглеској и србијанској.
У једној због супротстављања
Европској Унији. У другој због спорог стављања. На располагање ЕУ.
Бивши србијански министар
финансија Крстић, експерт, нестраначки стручњак, симбол убрзаног васкрса
Сербије којег су најавили бирачи педесетпостотним одушевленијем, са ликом малог
преплашеног шеика, анатомија је слома извјесног броја земаља и нација у које се
убраја и Србија, а које су страдале у борби против Варшавског Хладног Пакта, сада се види да је
то увијек била борба против Русије, у отимању интересних сфера и голој
натоовској територијализацији.
Крстић се повукао јер није
поштована његова брзина Реформи. А Меко Срце није имало толико откуцаја да је
прати.
Кључно питање, у ствари,
јесте Шта су Реформе.
Не сјећам се, прецизно, шта
је предлагао Крстић. Отпусти 20%, смањи 30%, режи 25%.
За Реформе не треба, дакле,
концепт, идеја, систем, организација. Треба ти дигитрон.
Реформе су Помор.
Збигњев и Запад су најприје
разорили једну земљу да би могли да на миру разарају земљице које су настале од
ње. Тако је Србија остала без Косова. Али, јебеш Косово, остала је без
индустрије, без радника, без стотина хиљада радних мјеста.
Несретници се сналазили. Од уништених
тек понеко је успио да се запосли у администрацији, јавној управи, државној
служби. Сада Крстић тражи да се они избаце на улицу. Сваки четврти или пети.
А они који су биолошким
редом стигли до пензије, треба да дају трећину за државу.
Мислим да постоје
једноставније Реформе. Држава треба да сваком посједнику одузме ауто па да, ако
хоће, дођу код Државе, куц, куц Државо, и да откупе своја аута. Сваком ко има
кредите рате се морају подуплати па једну узме банка а другу Држава. Ко хоће да
региструје своје од Државе откупљено ауто, једно исто такво треба да купи
Држави.
Пројект Међуанродних
финансијаша јесте да се Држава и Нација потпуно униште и осиромаше.
На примјеру Србије то је
видљивије него игдје.
Јер све Реформе су на једној
тацни. Захтијевају се истовремено. И откази и кресање пензија и закон о раду и
захтјев за продајом још оног што је остало Србији.
На примјеру Хрватске, па и
Словеније, то је покривано еуропским путем, приступним поглављима и опћим
пиаром. Док нису Сани & Јани прднули у бајбокану.
На примјеру БиХ, такође,
није најбоље транспарентно, пошто та Сподоба и без Међународних Финансијаша Немере
нинаноге нинаруке.
Србија је на опасној
прекретници.
Нико још није изашао жив из
Реформи.
Смијеши јој се шанса да
постане земља у коју ће долазити бриселске екскурзије да разгледају недирнуто
сиротиште.
