понедељак, 14. јул 2014.

3097.
ПРИЧА О БАКИРУ
НОВИНАРУ, ПРИЧА ЈЕ
О ВУНЕНОМ НАКУРЊАКУ,
ПЛЕТЕНОМ У АВГУСТУ

Видим. Извјесни ромбови у Сарајеву пишу епопеје и некрологе, истовремено, за Бакира Хаџиминутовића.
Провлачи се и теза како је тај један, некад, врли новинар, Противник, постао Сурадник. Противник Власти. Сурадник Прљаве Политике.
Да ли је могуће да је јавност и данас, након толико времена, самовентилирајућих мозгова и самообмањујуће призматорије. Да говори и опсјени се о Бакиру Шездесетминуташу, као о независном, истраживачком, неустрашивом, антипротивном и поштеном новинару.
Бакир Хаџиминуташ био је обично употријебљено пискарало нарцисоидне провенијенције које се под рефлекторима те сарајтелевизије и Есдепеа, кварцало и умишљало исусоидност свог провиђења у борби против Додика, Срба и Српске. Све остало, било је пластично цвијеће у реверу и на пенџеру.
Бакирово новинарство престало је и пропало када је Сипа вратила документацију о непостојећем криминалу на згради Владе Републике Српске.
Бакир Хаџиомеровић био је обични уролошки инструмент у Лагумџијиној унитаризацији БиХ. Исти такав инструмент био је и Нежељко Комшић. Који сада сере о томе да не треба нико нинадким да влада и да остварује неоставрене ратне ноћне море.
Бакир Хаџизлаја украс је на везу Сарајевског Државног Опијата, Сарајевске Девастације Ислама и претварања у вјеру Босанаца а не у вјеру муслимана, украс је лажи о независности, кредибилитету и европјеству. Бакир је, као и Златаган му, најбједнијих шездесет минута у историји Босне и Херцеговине и Српске.
Сада, Златаган и његова Есдепе, враћају дуг Бакиру Х. Мада је тај случај случајне кандидатуре дијелом настао и због истрошеног Човјека За Државу и Државе За Човјека. Златаган више нема кога кандидовати низакојикурац. И оно мало што му их је остало, нису баш толике прилуде.
А да Братство & Јебинство буде комплетно, има и у Републици Српској Хаџикандидата.
Небојша Хаџивукановић. И он сматра да му се мора вратити дуг. За све оно што је учинио као Употријебљеник. Само што је он тај свој дуг испоставио јавности Требиња а сада га испоставља и јавности осталих изборних јединица Српске.
Новинарство је коначно показало своју потпуну политизацију.
Док су у новинарству, Новинарчине се понашају као политичари. А кад уђу у Политику, понашају се као бивши накурњаци.

Није тешко ни у медијима наћи Куру за ситну кандидатуру.