уторак, 06. мај 2014.

ЂУРЂЕВДАН ЈЕ
СЛОБОДНИ
НЕЈАСЕНОВАЧКИ
ЂУРЂЕВДАН ЈЕ
ЗЕМЉА НАША

Ђурђевдан је а ја јесам с оном коју волим
Коју волим
Коју увијек могу да одболим
Коју никад не бих преболио
Ђурђевдан је а ја јесам сретан и кад боли
И кад боли
Након свега дошло нам је вријеме
Да се однекуд живи вратимо
Ђурђевдан је а не одвозе нас возови јасеновачки
Дошло је вријеме да се из ровова враћамо
Кућама кћерима женама бијелим грудима дјевојачким
Ђурђевдан је а не морамо у шуме и горе
Ђурђевак нам црвени црвени
Ко јабуке црвене и рујне зоре
Ђурђевдан је Земља Наша
Дочекале крви наше и предака
Да се Земља Наша не води ко туђа
Да убиремо са својих редака
Да се не богате са нашијех леђа
Ђурђевдан је иако нас коле
Ђурђевдан је Мој Соколе
Ђурђевдан је кад те Људи воле
Као своје узбрдо и низбрдо
Као своје узшљивике и низњивике
Као своје горе и подгоре
Као своје воде преводе и заоде
Ђурђевдан је кад ја имам ону коју волим
Коју волим
Када клије кад цвјета када кличе
И слободом својом нашом виче
Ђурђевдан је кад по Својој Земљи сретан ходим
Сретан ходим
И пјесме своје а и туђе чујем
Кад сам будан кад кујем када снујем
*
Требало би наћи начина да Ђурђевдан буде у Химни Српске, да буде Химна Српске, Српског Рода и Српскијех Слобода.
Ђурђевданци су из пепела никли. Као и Српска на коју смо свикли. И она је, као и ми, Потомица трагичних вагонираних Ђурђевданаца, Јунака Јасеновачких, Јунака јадовничкиох, Јунака Јамачких, Јунака Незнанаца, Јунака Гаврилових, Јунака Младићевих.
Ђурђевдан нас веже за ове просторе једном од милиона нити.

А Химна свака и не треба више да чини.