2869.
КОАЛИЦИЈА
БОСНАЛИЈЕК,
ЧИБУКЛИ
ЧАКШИРЛИЈЕ
У тамним и мемљивим
магазама још тамније и мемљивије отоманске ихсторије на овим просторима, одмотавали
су се сваколики животи и фрескали свакоразни људски карактери.
Најмножнији зу били
они које су Турци нагнали да промијене вјеру. Уз које су ишли и они који су
сами замијенили крштење клечањем.
У тој мрачној
мемљавини издвајала се једна посебна група.
Група Чибукли
Чакширлија. То су били они којима су Турци за свитњак давали чибук и нешто
дувана. Иако су Турци имали оне широке тканице у које се забадају јатагани,
сатаре и воловски рогови за специјално клање, вољели су сиротињске свитњаке,
чудо једно.
Онда су они који су
дали свитњаке, сретни и моћни, важни и лажни, ходали сокакцима и магазапартијима,
држећи једном руком чакшире а другом чибук, изводећи, при том разне
кореографске покрете небили што више инсана и чељади примијетило да су се
попели на степеницу важности на којој могу да чибуче.
Турци, тадашњи
припадници Међународне Заједнице, добро пазе кад нестане дувана. Па се одмах
нађе неко од њихових активиста или оних из невладиних организација, да тутне
кесицу дувана. Али обавезно је приноси оној руци која држи чакшире. И која је
сва помодрела, окоштала и укочена. Јер, треба држати чакшире цијелу лулу
дувана. ДТЈ. Дим Ти Јебем.
Велеуважени Чибуклија,
пусти чакшире, узме кесицу дувана.
Јебитито. Брена је
Брена, дуван је дуван. Кесица дувана омогућује још неколико дана велике
важности, јавности, транспарентности, иницијативе и контаката.
И шта бива.
Бива масовно падање
чакшира у мемљивој магази међународне заједнице.
Шта онда бива.
Бива да је мало
зидова а много голих гузица. Ето шта бива.
Онда се, причају
касабалије које у магазу провирују кроз дашчане прозоре, гузице бјеласају у
мемљивој отоманској чибукџирници ко рибе кад пливају леђно. Припадници међународне
заједнице, Турци и турци, и несокачких организација, обилазе, сучући брке и облизујући
их, око инокосних гузијана који убрзо постају и нудигузи. Кад је већ гола, узми
још једну кесу дувана. Понеки добије и добар чибук, лежљив у руци, нарочито кад
се држи за главу.
Кад је отишла
вјера, нек иде и гузица.
Када се жамор и
уздаси стишају, они који су први пустили чакшире а узели кесицу и Чибук
Салгију, излазе из магазе. У једној руци им чибук и дим а у другој чакшире.
Ко да се ништа
десило није.
Насмијани, ведри,
озарени, зрели за промјене.
Сутра се мијења
све. Опет у магазу.
