2884.
ФАШЧАРШИЈА
И ДАН
ПОБЈЕДЕ
Она политичка
смлата, Жељко Комшић, донио неки вијенац на вјечну ватру, у Сарају, да и он
обиљежи Дан Побједе над фашизмом, давне Четрдесетпете.
Он, Нежељко, ваљда,
симболише Државне Органе. Мада је и он сам Државни Орган.
А то полагање треба
да симболише постојање Државе која слави, са Европом, нешто у чему није
учествовала.
Јадан је Дан
побједе над фашизмом кад видим Оног Комшића који се код вјечне ватре скупио ко
штета укокоши.
Ну. Што се мене
тиче, могу вјечну упалити и на Игману, диљем ратне стазе Љиљана Комшића. И Комшића
законом прогласити за доживотног вјенцополагача.
Недопустиво је да
се тај фарсични церемонијал користи за Фашизацију Срба.
Ту код вјечне ватре,
нека сарајевска политичка протува је важно изјавила да је у Сарајеву и 45. и 95.
побијеђен фашизам. Да се Сарајево и 95. одбранило од фашизма.
Одбранило се тако
што се ријешило свих Срба који су у Сарајеву од прије отварања прве отоманске
коњушнице.
Јасно је да се у
сарајским отоманским главама, блискомистичним политичким главама, Срби и Фашизам
сматрају за једно.
У том склопу је и идеја
да се донесе закон који забрањује фажизам и негирање геноцида у сребреници.
Не знам за Вјечну
Ватру на Маријин Двору, али док постоји Скаламерија БиХ, односно међународно
признати простор између Србије и Хрватске, трајаће вјечни хладни рат
Сарајевског Политичког Круга против Срба и Српске. И који ће градити зид између
нас. За који је Берлински био од убруса Тета Виолете.
Који ће нас, на
крају, и подијелити.
