УНИТАРНА

ДРЖАВНА

АМАНПУР

ПРОПАГАНДА

ОПЕТ

Овај пут уз садејство домаћих издајника.

Као што су Оџолан Петровић из Пробосанске општине Добој-Нато, и Слобоџан Васковић, и иначе Са Друге Стране.

Република Српска и овај пут губи битку са сарајевском, муслиманском, парадржавном и истребљивачком пропагандом која функционише на потпуним Лажима, стравичним медијским Конструктима и позиционирању у односу Стамбол – Сиротиња Раја.

Оџолан Нато Петровић хвали федералне општине и њихову помоћ, назива их пријатељима који ће му помоћи да изгради још љепши Добој.

Све то није спорно. Да не значи потпуно ниподаштавање Републике Српске.

Пушач С, Са Друге Стране, Васковић, хвали Оружане снаге БиХ. Хеликоптере ОС БиХ. Који су спасили Шековиће. Хвали неки сарајевски центар за ситуацију у који нико из Српске није хтио да сврати а они су од првог минута били луди за помоћи Србима, само Србима и искључиво Србима. Као што је неки ЦУКС, СКУЦ, КУЦС, како ли, послао помоћ само Јањи. А промашио толико Срба и Бијељини.

Ну. Јебеш Домаће Издајнике.

Аваз ласира причу како је у Добоју отворен логор за бошњачке камионџије. Како су их тукли полицајци. Како су ринтали, чистили круг. Чак је и возач из Бањалуке потврдио причу. А дан, два, прије нашли су полицајца који је изјавио да би у Добоју помрли од жеђи да није Тешња. Изнад Тешња зора свиће.

Онда лансирају причу неке жене која каже да је Војска Републике Српске у Добоју чинила неки терор. Да је на стотине мртвих у Добоју али се то крије.

Гдје је нашла Војску Републике Српске. Да је пољубим у дупе.

Република Српска губи битку јер се на тај начин не бави јавношћу, лажима и интернетлуком. Да би нанијела штету неком другом. Као ни у рату што Срби нису умјели да буду штеточине другоме у јавној сфери. Па су изгубили медијски рат. Уз малу помоћ странаца.

То што је неколико лудака на Срту кобива озлоглашавало муслимане, то је било упућено Србима и није нанијело никакву штету противнику. Осим што је нанијело штету Србима.

Дабоме. Република Српска и не треба да се бави штетом неком другом. Сваком је његова несрећа највећа. За ону сиротињу чија је кућа, изграђена без бетонских вертикала, за трена нестала у клизишту, то је стопут већа катастрофа од свих поплава по градовима Српске.

Много је боље дати све информације које су доступне, па макар неке и понављали, него лагати о томе како су неки змајеви, у неком њиховом спорту, на тренинг утакмици претрчали сто два километра за своје народе.

По чијој земљи трчиш за тога и трчиш.

Немој за мене мајке, ти.