2924.

СЈЕТИТЕ СЕ

ДОБРОВОЉАЦА

Мада се то, у старом српском језику, каже Волонтера.

Како у ком мјесту и подручју, али волонтери су показали и саучесничку и помагачку страну колективне организације за борбу против природних катастрофа.

Професионални системи, полиција, ватрогасци, војска, морају да раде по правилима и по својој унутрашњој технологији и немају много простора за топлу ријеч, осмијех и пружену руку.

Добровољци, оптимистични момци и дјевојке, углавном, богомдани су за то.

Чим је вода дозволила пролаз, они су се појавили. Знам поуздано, барем за Бањалуку, да су добили похвале и одобравања. Чак и ако нешто нису могли да учине. Они су углавном помагали у чишћењу, прикупљању отпада, одвожењу огромних количина смећа али и у мањим пословима, подјели воде и друге помоћи, анкетирању о болеснима, непокретнима, о лијековима и потрепштинама.

Треба бити захвалан и добровољцима али и онима који су их прихватили и организовали.

Организација је један од највећих људских колективистичких проблема. За то не постоји ексцел или фотошоп. Она се увијек изнова мора проводити. Нема узорка, нема формуле.

Јер. Чак и у плаћеним системима, са добром организацијом, од пет људи један не ради ништа. А врло је могуће да један не умије, један само гледа себе, један фолира... јебига, скоро да од пет, седам не функционише.

Добровољци не долазе са намјерама да фолирају, да се зноје како би шеф видио, да нешто смувају, да ладују.

Стога су драгоцјени.

Драгоцјени су свуда.

Драгоцјени су и у људским и добро организованим политичким странкама. Оно што може да уради много доборовољаца помало, не може ни сто генијалаца са парама.

Сјетите се Омладинских Радних Акција.

Стога би Бањалука, а и други, кад све прође, требало да окупи добровољце на једно мјесто и да им се искрено захвали. Да се неко рукује са сваким од њих.

Иначе ће им загорчати добру вољу.

И можда се никад више неће јавити низашта.