2921.

КЛЕТВА

ДЕОБА

Разуме се да је Србија у Поплавама.

У Поплавама је Србија откако се родио Добрица Ћосић.

А и пре његовог рожденија.

Да ли су Поплаве изговор да се одуствује и да се творе нове Деобе.

Колико разних Србија може да се деоби.

Колико још Србија има да се деле.

Није Србија Коубраћеговно.

Да ли су Поплаве изговор да се не присуствује.

А посве је јасно да Србија још за три Добричина века неће сахранити неког тако србијанског.

Чини ми се да ни пет Добричиних векова неће умети да цени то што је један добри Добрица учинио за Србију а она није знала да протумачи, прочита, разлучи и примени.

Добрица се успротивио Титу и Партији. А данас ће вам многи у Србији рећи да су Тито и Партија уништили Србију и Србе.

Добрица је бранио изроде и полуроде који су, после, Србији, а и Србима, дошли главе, државе и земље.

А данас ће вам многи у Србији рећи да су они браћа и да заслужују целовиту и јединствену. Док Српска не заслужује ништа.

Добрица се успротивио Милошевићу.

А и данас ће многи у Србији да се унереде кад се помене Пожаревац.

Добрица је писао и мислио о народу чији је био.

Данас, и јуче, и прекојуче, и преко Мораву, многи су на помен народа сербског растварали своје џепове и буђеларе, зевали на дукате и бечили се на шаргарепе.

Добрица је жртвовао своју србождину, српску предачку мождину, предлажући да се подели Косово. Да барем нешто остане Србима.

Данас су многи у Србији спремни да дају и Војводосово, и Санџакосово, и Зајечар да дају, и Српску, и Алексинац, и Лајковац. За само две, три, кесице Брисела.

Когод није дошао на сахрану Добрице Ћосића, а требао је, дабогда му се душа распала од Деоба и Сеоба. Дабогда га јело Време Смрти. Дабогда му ноге ракама његовим ходале. А она последња у поводњима му се изгубила и изглибила. Дабога му се историја затваварала за њим ко најбоље растове дуге испред шумадијске ракије. Дабогда гледао а века и света не видео. Дабогда му Србија, кад дође време, рекла и оно што се деци и синовима не говори. Дабогда проживео у земљи све оно што је Добрица проживео на земљи. Дабогда никад не написао Ево, добро сам а камоли Далеко је сунце.

А многи је требао да дође на сахрану Добрице Ћосића.

Чак и један Бакир Изетбеговић, због бабе. Његови, из Бакировог народа, добри људи, и данас иду на џеназе много мањим и мање увиђеним иноверницима.

Оне који су требали да дођу, пре једног Бакира, да вам не помињем.

Добрица је заслужио једну мирну ноћ.