2806.

КОНАЧНО СМО

МЕСИ И ЈА

ИСТИ ИГРАЧИ

Барем у једној ствари.

На утакмици против Атлетико Мадрида Меси је претрчао 6800 метара. Толико и ја претрчим на утакмици ветерана. То и није неки мој подвиг. Бржим ходом човјек за шездесет минута пријеђе шест километара.

Добро. Ни ја не мислим да је Меси играч који треба да трчи по терену ко будала. И да претрчи дванаест километара.

Поред тога што има проблема са комплетном одбраном, у већем дијелу првенства, узрок Барсиног пораза у мрском Мадриду јесте и тренерова, Мартинова, грешка са Месијем.

Он је послије утакмице изјавио, да би оправдао себе а не Месија, Нисмо ни темељили игру на Месију.

КојисиК, онда, ишао у Мадрид.

Ако играча поставиш на погрешно, непродуктивно и на њему и тиму неодговарајуће мјесто, може се догодити да га затвориш у кавез, да нема простора за кретање, да кудгод пође има неко његов коме би он сметао. О томе су причали понеки играчи, о тим сметњама у кретању.

Стриктно позиционирање Месија на десну страну није добро. Тако се одсијеца од гола. Тако се затвара онај Мали Прцо Бразилац. Алвеш. То су само површније анализе. Књига о томе може да се напише. Истина је да Меси често улази са десне стране, паралелно са најдужом линијом шеснаестерца. Али то је само зато што је љевак и што је изградио брз и прецизан шут из тог краткокорачног кретања.

Месију се мора дати слобода кретања са свих страна.

Он није класични играч и не може играти на класичном мјесту.

Он је играч који асистира и реализује.

Није играч коју чека центаршутеве на мјесту пивота или сидраша. Било је тако природно кад је промашио гол, љеваком, са пет метара након убацивања Нејмара. Меси не зна то да ради.

Након испадања из Лиге Шампиона, дабоме да је, за Барсу, у питању и првенство и Куп Краља. Ваљда није у питању нови тренер.