2792.
НА ШТА СЕ
МОРА
ИЗЈАСНИТИ
ПРОБОСИЋ
И ОПОЗИЦИЈА
У СРПСКОЈ
Можда сам требао
погријешити па написати Опозиција Српској.
Једно је причати у
Сарајеву, причати Странцима Инструкторима и давати интервјуе Сарајевским
медијима, стварајући утисак да му овдје режим не дозвољава да зуцне.
А друго је
политички се изјаснити.
Једно је писати
бијеле, жуте и плаве књиге, као да бирачи, нарочито пре изборе, луде за читањем
књига.
А друго је, без
обзира има ли избора или нема, изјаснити се по неотклоњивим питањима која стоје
пред Републиком Српском и Српским Народом у БиХ.
Једно је србовати
хваљењем Вучића, мада су Пробосићу и то сигерисали да каже, управо његови
Инструктори Позитивне Географије.
А друго је Србовати
Егзистенцију Српског Народа у Босни и Херцеговини и Српској.
Једна ствар је што
Пробосански Пробосић прича да би се деведесет пет процената Срба у Српској
изјаснило за Независност. На Косову их се сто посто изјаснило да оно остане у
Србији. Па.
А друга ствар је за
шта ће се залагати Мисија Опозиције, Есдеес и Камарила. Сви знамо шта каже
народ.
Ствар је у томе шта
каже Пробосански Пробосић, најновији Ага Боран Међународне Заједнице.
Дакле. Прије изборне
кампање Пробосић, и Опозиција, морају јасно да кажу шта ће радити, како ће се
поставити и шта никад неће прихватити, који праг никад неће пријећи, у погледу
сљедећих питања.
·
Повратак Дејтонском
споразуму као јединој међународној гаранцији опстанка Републике Српске и
Српског Народа у БиХ. Да ли је Пробосић, за Иванића ми је јасно, одустао од
политичке константе Републике Српске. То и није његова константа али јесте
политичко достигнуће које је уграђено у стратешке интересе Српске.
·
Повратак неуставно,
незаконито и противно Дејтонском споразуму, отетих, отуђених и присвојених
надлежности Републике Српске. Да ли ће их Пробосић једноставно заборавити и
прешутјети.
·
Референдум као
право Републике Српске и Српског Народа. О било чему. О поклопцима за ајвар или
о Независности Српске. Да ли Пробосић, и Опозиција, јебеш Чавића, може јасно да
каже да је Референдум кисеоник у политичком ваздуху Српске. Или је, за њега,
амонијак.
·
Уједињење са
Србијом. Без обзира што га је огроман страх и Београда и Странаца Инструктора,
да то каже, он, Пробосић Пробосанац, то мора, прије избора јасно рећи и дредити
се према томе.
·
Самосталност Српске.
Као Друге Српске Државе. Јесте болно али то је важна историјска опција која
стоји пред Српским Народом уопште. Има ли храбрости Мушмулаш да каже, барем,
Ако Репулика Српска постане независна држава, ја сам спреман да будем њен
предсједник, да имам Мисију Српске. Или ћемо слушати упишане бабе, попут
Татјане Љујић која каже да ће БиХ остати јединствена и да је нико нема право
расцијепити, ноге јој раширити, само зато што је она, Татјана, била члан
Предсједништва БиХ 92-96.
·
Однос према
будућности Босне и Херцеговине. Шта Босић, као вођа Опозције у Српској, или
Српској, мисли о опстанку Насеобине. О опстанку Босне и Херцеговине и Српске. Ком
ће свецу да се моли. То би Српска морала да зна.
Ово нису сва
питања. На сва питања је Пробосански Мушмулаш већ требало да одговори. Једна од
незаобилазних особина великих лидера и великих странака јесте Одговор на свако
питање у сваком тренутку.
Али, кад би чули
одговоре и на ова питања, људима би било јасније шта мисли Пробосић и Опозиција.
И шта нам мисле Инструктори Позитивне Географије. Збигњев.
