четвртак, 10. април 2014.

2803.
САМО БУДАЛАШ
МОЖЕ ДА МИСЛИ
ДА ЈЕ БиХ
МУЛТИКУЛТИВАТОР.
А И ШИРЕ.

Фидбалски клуб Сарајево, зар то још постоји, ангажовао Љупка Петровића за тренера.
Сви смо мислили да је Љупко Петровић тренер. А сад се показало да је Србин.
Пошто је Љупко био тренер и Звезде а у Звезди је играо и Аркан, они су се знали, јелте. У некој ратној естрадној прилици Аркан се курчио неким чудним оружјем, све Пичке, иначе, воле чудна оружја, шмикенрска, и тутнуо га у руке Љупку. Љупко, јадничак, у оделу, бре, са краватом, узео ту цјевуру и блејао преко ње ко Бинић на простопроширену реченицу. Али. Нема везе. Сарајевски још незабрањени фејсбучари, јебо их ердоган, докопали су се те фотке и ФК Сарајево је одјебало Србина љупког имена.
Прије тога је одјебало Роберта Јарнија. Мада нису рекли, ја мислим да је то зато што је Роберт био у добровољцима Воје Шешеља.
Шта, дакле, закључити о добородошлици Хрватима и Србима у Сарајево.
Прво. Коме је уопште пало наум да иде у Сарајево да нешто ради а не носи фес десет кољена уназад.
Друго. Коме је уопште пало наум да позове некога ко није муслиман, да ради нешто у Сарајеву.
Колико је илузија оставила иза себе Социјалистичка Федеративна Република Југославија.
Докле ће се ратови братства и јединства сматрати успутном зајебанцијом и социолошким проблемом вишка слободног времена на Балкану.
Докле ће Наслови Достојевског да жмире над чињеницом да су Срби у СФРЈ оптужени за Национални Унитаризам да би свако могао имати свој Национални Унитаризам.
Докле ће неки Генералићи да мисле да су Гуглове мапе и њихове мапе. Нека одредишта из наших појединачних мапа морају да се заувијек избришу. Јер она сама, одредишта, све раде да тако буде.
А када је Сарај у питању.
То ће увијек остати Коњовезница. Рупа.

А велика је разлика између равнице, висоравни и рупе.