понедељак, 07. април 2014.

2798.
СЛОБОДА МЕДИЈА
И МЕДИЈИ СЛОБОДЕ

Није питање, када се о Србији ради, колико ће власти имати Вучић већ шта ће радити Corax.
Јер Вучић је, данас, стигао на насловну страну Данаса. Данас је донедавно Вучића звао Трансформерс и какосвене. Додуше, Данас су новине, углобаљено, проамерички оријентисане. Не у политичком и географском смислу него бусолисане спомоћу провјерених америчких метода оријентације. Добро. Ни то није трагедија. Трансформерс се трансформисао а Данас остао на истом. Трагедија што се у истом кошу, све тако долази, налазе е новине и Данас.
Шта су, дакле, слободни медији. Пошто Новинарство више не постоји. Ни слободно ни потлачено. Постоји само патеничко. Па заклети противници режима, на прво подизање Репжима потрче да буду Подпароли. Подвуку се под пароле режима којег су до јучер гризли бјеснилом слободног новинарства и удијељеног гранта.
Слободни Медији су заробљеници. Окованији него владини, режимски, државни, јавни, какогод их именовали. Њихова истина је увијек оријентисана против Режима. Њихова судбина је запечаћена. Закурчаћена. Кад Опозиција дође на власт, шта ће радити Слободни Медији. Да ли ће остати на страни Опозиције.
Слобода не постоји. Постоји, само, огроман проблем њеног кориштења.
Овдашњи слободни, независни и алтернативни, невладини уопште, противвладини конкретно, медији, од своје свакодневне употребне вриједности не стигну да проникну ни до питања Како то да на Западу, код Америчана, нема тих опозиционих медија које ваде очи Влади и Режиму. Како то да САН Медији, Слободни Алтерантивни Независни, постоје само у земљама, сферама и географијама које су територијални интерес Нато Пакта, Америчана и Финансијаша. Збигњева.
Није могуће забранити приватном капиталу да има медије. Оно што је могуће законски регулисати јесте да се медији обавежу да испод назива или прије информативне емисије стално објављују, рецимо, Дневне новине за продају вијести проив Режима. За истинитост вијести одговара сам читалац. Или. Централне Отаџбинске Вијести ТеиТеТеВе у служби Опозиције (навести имена странака, читко).
Приватник хоће да заради паре. То је тако од првих новина које су се појавиле у Америци. И ту нико није крив. Осим она будала која је открила Америку.
Треба знати да је Жута Штампа измишљена у доба Пулицера. Цртани лик Жути Кид. Да је Садам Хистерија и тада практикована.
Треба знати да пет, шест корпорација контролише осамдесет процената америчких медија. Прије тридесет година било их јер педесет. Оних који су контролисали медије. Били власници над њима.
Да је највећих шест власника америчких медија, од првог, Џенерал електрик, Волт Дизни, Њуз корпорејшн, Тајм Ворнер, Виаком и Сибиес. С тим што ЏЕ има приход од 157 млрд $ а остали, од ВД надоље, од 36 до 13 млрд  $.
Вјероватно 99 посто слободних, независних и алтернативних новинара не зна да је ЏЕ власник Енбиси мреже. Колико Слободна Муда мораш имати па да Слободуцнеш Главушом а знаш да изнад тебе стоји 157 млрд $. А.
Сви ти САН медији никако да се запитају Како то да је у посљедњих тридесет година Слобода Медија толико скочила у Америци. На Шест Корпорација.
Шта да се ради у тој ситуацији.
Читам Слободана Рељића, Криза медија и медији кризе, што је, у ствари историја раста Шапе Капитала а не прича о медијима. А онда ми Данас на сто паде тај Данас, у њему и Corax, и Вучић. И текст неког новинара, потписаног као Један од оснивача радија Б92.
Он пледира на заиста слободном и независном владином новинству и медијству. Говори о Коректору друштвених прилика. Боже. Зар такви Идеалци још постоје.
Зар постоје они који вјерују да би се Амерички Предсједник, по оној чувеној демократској западној просерици, када би морао бирати да ли да има Владу или Слободне Медије, опредијело за слободне медије.
Онај ко већ има владу, шутнуо би у дупе и Слободне Медије и Америчког Предсједника. И опредијелио се за Профит.
Ну. Да се ради сљедеће.
Држава, Влада, Режим, свеједно, треба да се понаша као и приватни власник медија. Који иде само за тим да заради, изрекетира, измонополише паре и профит. И да, ДВР, бескрупулозно иде за тим да произведе информацију. Што више информација. Да окупи, добро плати, приведе, подведе, одшколује, свеједно, кордоне новинара и уредника. Да подави макрое медија. Који их подводе онима који плаћају.
Тачно је да ће то све остати ономе ко ће на изборима да побиједи односну Власт и Режим. Али, све остаје у породици, у Држави.
Против тога имају само два лијека. Немој бити Лопов колико си Глуп и обрнуто.
Познат је случај Берлусконија, нисам ништа рекао, који је, за једних избора, на некој својој телевизији давао 9 минута себи а један минут противнику. И изгубио изборе.
А оно о Новинарству као Четвром Стубу друштва, демократије и слободе. То немојте да причате ни на првом предавању бруцошима на Журналистици.

То вам више неће ни Циганка слагати кад баци грах.