И ДАНАС СТИЖЕ ЈЕСЕН,

ДУЊО МОЈА,

 СТИЖЕ РАНА,

ЛИСТЈЕ ЖУТИ И ПОД НОГЕ ПАДА,

ДА ЛИ ОД МОЈИЈЕХ

ИЛИ ОД ТВОЈИЈЕХ ДУШНИХ РАНА,

ПА ЋЕ БИТИ ДА НЕКУД ИДЕМО,

ДА ОД УВЕЛАКА БЈЕЖИМО А,

КАКО РЕЧЕ,

САМО ГАЦАМО

ПО КОМАДИЋИМА

СВОГА НЕКАДАЊЕГ ЦРВЕНИЛА,

РУМЕНИЛА И ЗДРАВИЛА,

ПО ДУШИ И ТИЈЕЛУ,

КАКО РЕЧЕ.