2393.
ДЕМИСИОНЕР
КОПАЊА
И МИНЕР
ВАСКОВИЋ
ДЕМИСИОНЕР
КОПАЊА
И МИНЕР
ВАСКОВИЋ
Како је Онај
Васковић добар чојек. Каже, Копања демисионирао. То се у окрутном народу каже
Прднуо У Чабар.
Дефинитивно је
потврђено да су Копања и Васковић у тајној вези.
Васковић је Чикаго Раја,
посебна врста ситне козанострашке пљеве.
Чикаго Стритери,
који су великим газдама служили да на улицама дијеле ћушке, подмећу ноге, шире
лажи и наплаћују ситне рекете, док не постану убице, увијек су регрутовани из
друштвеног талога.
Копања је, пак,
исфорсирани медијски ногул, иначе Ратна Наплавина, исфорсиран од стране
странаца који су у џелепима долазили код њега, а он се с њима сликао. Пошто је
постигнут ефект да провинцијалци мисле да је он важан, он се уживио, и са 4.756
примјерака укупно продатог тиража двију новина, почео да игра велику улогу на
великој сцени. А, у ствари, Гола Курчина.
Копања је, још,
амерички плаћеник, амерички ООУР Расклопна Опрема, берач лове, пријетилац и
рекеташ, фолирант и ситни удбаш, безреферентни медијски и кампањски црв који
није знао сачувати све алатке које му је бог дао а да је знао нешто креирати за
Додика. Он је један обични Марко Челић.
Сада је Васковић
објавио, кобива аналитички текст о Додику. Лешинар.
У том тексту велича
Копању. Обрће тезе. Додик је демисионирао Копању. Суштина је у томе што Копања,
преко Васковића, Стритера, шаље поруку да није више са Додиком. По сопственој
вољи и по задатку. Али је лијепо да се мисли да га је Додик отпилио и његов
посао дао Митровићу, Симићу и компанији.
Славко Митровић је
већ десет година на мети србијанске ситне удбашке издркотине у Републици
Српској. Они непрестано, интерно и у повјерењу, износе замјерке његовом
ангажману код Додика. Међу њима је и Копања. Међу њима су и други, који су
обилато награђивани позицијама.
Сада Стритер шаље
поруку да се још треба ријешити Митровића, Симића и компаније, Кустурица и
Григорије ће на разне начин и из разних разлога, као народни артефакти, такође
бити удаљени, док други шуте, жмире и чекају, и да се потпуно заврши процес
огољавања и осамљивања Додика. У коме је и он учествовао.
Удбаши и плаћеници сматрају
да је то довољно за Додиков пораз 2014.
Опасно је, међутим,
и нереално, када ситни јебачи помисле да имају Великог Квргана.
Сви ти процеси не
могу побити неколико чињеница:
·
У опозицији нема
кандидата који може побиједити Додика на мјесту Предсједника Републике
·
Опозиција нема
такав кандидатски маневарски простор као што га има Есенесде. Могуће су све
комбинације. И да Додик иде за Члан П а Радмановић за Предсједника Републике.
·
Опозиција нема
кандидата за Члана П. Иванића је зуква. Нико од странаца га више и не помиње. Не
помиње га ни Лажгумџија. Он је, Иванић, само турски кандидат. Можда је, једино,
Крајишник пуштен да би се кандидовао.
·
Опозиција, нарочито,
нема никога са противбосанским имиџом. А то је код бирача у Српској већ
стандард. Већи противбосански ореол код бирача имам ја него сви опозиционари
заједно.
·
Кад потпуно оголе,
осаме и огуле Додика, још увијек постоји велика организација Есенесдеа. 2000
мјесних одбора, што је 20.000 активиста. Још 10.000 чланова општинских одбора,
одбора младих и актива жена.
Јој. Заборавио сам.
Можда да се Копања кандидује за Члана П а Чавић за Предсједника Републике. Добили
би више гласова од Сејдића и Финција.
