петак, 18. октобар 2013.

2402.
АЛО, ОРАО,
ОВДЈЕ МИСИЈА БОСИЋ,
ГЛАСАЈТЕ
ПРОТИВ ДОДИКА
 

Мисија Босић се обратио нацији, на беентеве, уз никад озареније лице Сузане, коју за ову прилику треба звати Светлана, и уз обавезно помињање Алексиса Милојевића, есдеесовог економског нобеловца.
Одмах се види да је био у школи. Престао је да млати рукама. А и смирио се. Мора да је марно пола бенџамина. Додуше и Светлана није скакала у очи, како то умије, није постављала безизлазна питања, која су, зрела и црвљива, падала по студију током цијеле сеансе.
Из те обуке у школи, донио је тезу да ће сљедећи избори бити избори За или Против Додика.
Ја сам то схватио као вапај Додику да побиједи умјесто Босића.
Ако почнемо друкчије да разумијевамо Босићеву тезу онда нема излаза. Јер избори се морају добити. Није довољно да их онај други, Гнусни Режимлија, изгуби. Нема туђим курцем у сватове. Теза да ће избори бити за и против Додика подразумијева лагодну позицију за Босића. Ако мисли да ће се на тој раздјелници све ријешити а он да сједи и не ради ништа, онда ништа. Онда ће Додик за њега и побиједити али и изгубити. Мисија, дакле, није обавијештена да је Додик у великој предности. Да је он скоро пред циљем а они се још загријавају. Мисија треба да узме у обзир да он нема искуства са изборима. Ако мисли да је искуство искуство са Обреном, Мићом и Бабаљем, и другим унутарстраначким шиљокуранима, већ се преварио.
Из свега закључујем да Есдеес и Мисија нису спремни за изборе. Иду грлом у изборе. Не знају о чему се ради.
А из излагања Господина Мисије закључујем да немају ни концепт, програм и политичку презентацију за бираче и јавност. Декриминализација свих и свакога, мислим, хапшење, од Кулина Бана па до дана избора, није никакав програм. На томе није побиједио ни Вучућ. То је најобичнија лаж. Они који краду, способнији су и од Додика и од Босића. Како Додик није похапсио Есдеесове криминалцде, тако неће ни Босић Додикове. Јер, најприје, треба доказати да су Додикови криминалци доиста криминалци. То што Опозициони Кућни Ефбиај, Васковић и Чавић, причају о криминалу, то нема никакву судску и политичку тежину.
Мој најзначајнији закључак је Закључак О Страху.
Мисија Босић је показао велику несигурност, иза које пробија страх, када је говорио о томе да ли ће он да буде кандидат за Предсједника Републике.
Он се сакрио иза Странке. Ако Странка каже, бићу ја. А може бити и Мићо, и Шара, и Вуко. Бабаља није поменуо. Ни Стевандића. За Огија се не могу сјетити. Али, свеједно. Зашта Говедарица може бити кандидат, Небо Га Јебло.
Онај ко има мисију да сруши мора имати и мисију да побиједи. Мора имати огрмну жељу да побиједи. Мора показати Одлучност, Страст и Енергију. Само се снаше крију иза Странке. Као кад пишају иза живице.
Лидерски дио избора, избори за такозване појединачне функцију, умногоме су различити од избора уопште или од избора као међустраначког политичког надметања. Треба анализирати изборе у Србији. Ко је изгубио а ко побиједио. Зато и не кажем да је побиједио Николић.
А на опозиционој политичкој позорници не видим успјешног актера лидерских избора. Они који су пробали ту трку, њима је одавно ауспух прогорио. Они који нису, као Босић, немају компресију. Јебига.
А то што је Мисија Босић открио нацији, и Светлани, од чега је Светлана Рађен убледела ко покојни Мита три дана пред смрт, да му је Додик нудио да заједно иду на изборе, не значи Додикову слабост и страх. Иако ме Додик није о томе обавијестио, разговараћемо, Мисији могу одмах да кажем да га је зајебавао.
А он схватио озбиљно.
И по томе се види да нема појма о лидерским изборима.