2228.
КАКО ЈЕ
ДОШЛО
ДО СЛУЧАЈА
ВУЛИЋ ЛАЈВ
 

Стварањем неодговрне јавне хистерије, данас је, тамо на неком градилишту у Бањалуци, неко могао изгубити главу.

Читава једна групација неодговирних идиота, јавносних и политичких воајера, самозадовољиста, социоонаниста, журналоида и разних социјално сакатих и багавих протува, ујединила се и мјесецима терорише јавност неким Случајем Вулић, Криминалцем Радишићем и заштитом Парка, Пичке и Храста.

Од свега, изгледа, ефекта је било на том сиротом Вулићу који је животињски подивљао у свом кавез ауту и ломио ноге људима. Вулић је једина жртва, али не државе, власти, права и криминалног пара Радишић – Додик, а то је 19.766. јунак с којим се Додик упарио у криминалу, већ жртва Чавићеве будалаштине да је у Републици Српској на сцени Режим.

Чавић је директно одговоран за излуђивање Вулића и терорисање јавности. А са њиме и Иванић. И партије им.

Шта показује Случај Вулић.

·         Нико од усраних медија и новинара, ни режимских чавићевих, ни опозиционих, ни отпозадиционих, оних који стоје иза и ваде га сад на овог, сад на оног, сад за онај, сад за овај рачун, није предочио објективну слику Слуђаја Вулић. Са изјавама. Са документима. Са мјерама инстанци. Са образложењима. Са ставом. Није то урадио на вријеме. А сви су новинари, новинарчине, јелде Јаунага. Сви Медији. Све Го Курац.

·         Невјероватно је да је Држава изузела толико њива и имања на два аутопута, без проблема са грађанима а да се један путељак не може ријешити у неким запретаним уличицама. Прецизније. Да су сви ти људи, на хиљаде њих, пристали на понуду и законе а да Вулић не пристаје ни какву солуцију. И још на силу неда да се гради пут на земљи која није његова. Очито је да се ради о неутаживој потреби социјалног потврђивања, медијске театрализације и перфектне суфлеризације.

·         Рушење ауторитета Власти, Државе и Закона. Што и јесте циљ Странаца, Великих Кројача, Функционалиста, Унитариста и Сарајевског Политичког Круга, односно бошњачких политичара. У тој деауторитетизацији, сарајевски бошњачки унитаристи би лако дошли на власт. По Морси већинском принципу. Дабоме, ту су и хијене олињалих репова типа Чавић, Иванић, Крсмановић. Они чекају какво ребарце или другу мању коску која ће им запасти након свеопште пропасти.

·         Са катастрофалним посљедицама рушење односа Држава – Поданик. И теорија и пракса државе и права потврдиће свакој правној прилуди да закони постоје не за Државу него за Поданике. Не да би се градио Режим него да би Поданици уважавали и подносили закон ради напретка друштва. Јасно је да Поданицима није увијек право и мило кад морају да трпе закон, као и други, али то је цијена изласка из пећине. Вулића су убиједили да је он Држава а да је Држава само Режим.

·         У свакој области има Сроњака, Цвоњака и Брабоњака. Они користе грађане из свог миљеа за своју промоцију и за одрађивање плаћених сезонских послова у борби против Режима. То је позната америчка тактика којом обучавају своје миљенике за пиједестал. И највећем бићу на земљи нанеси хиљаду резова ножићем и оно ће, на крају, пасти.

·         Институције, Власт и Држава, тај Страшни Античавићев Режим, плаше се случајева, и своје сјенке, који су инструисани, инструментализовани и минорни. И стално касне за тим случајевима. То даје храну и вријеме Сроњцима да усијавају павиљоне, храстове, путељке, криминал и све друге случајеве.