2227.
САРАЈЕВСКИ
ПЕРМАНЕНТНИ
КУРБАН
И ГЛАВОСЈЕЧА
СА МАРЈАНА
 

Равнодушан сам на изјаву Шемсудина Мехмедовића да је спреман да се кандидује за Предсједника СДА. Природно је да се за лидера једне ратне муслиманске странке кандидује неко око кога су, у рату, како свједоче, играле Одрубљене Српске Главе.

Тај Сарајевски, Тешањски, свеједно Курбан, залијевање крвљу темеља и вијенаца, балкански је перманентаријум кроз вијекове. То је лонац под притиском који је увијек на ватри па како се која Сила дочепа вентила пусти по који писак вреле крви. У овом или оном рату.

У тој чињеници, Чињеници Шемсудин, концентрисана је сва историја балкана. Они који су држали главу на рамену док су јер други држали на земљи имају отворена сва врата. Парламентарна. Заштитна. Медијска. Национална. Политичка. Лидерска. Крв је српска једина топла референца у свијету успјеха.

Право, пак, и правда, ту немају мјеста. Још откако је на ово тло ступила Османлијска Нога. И Копито. Али у околном, европском, свијету, требало би да имају. Мнијем да би онда раније стигли и до нас.

Ту, недалеко, на Марјану изнад Сплита, неки локални дивљак убио је дјевојку, странкињу, одсјекавши јој главу. Сплитски Муџахедин. ЈМС.

Суд, конкретни неки судац, пресудио му је само 15 година. Дивљак има 25. Ако пресуда постане правоснажна, изаћи ће сас 40. Главосјек у најбољим годинама.

Образложење судије је монструозније од злочина. Жртва није била свјесна, није патила док јој је овај са два сијека одрезао главу. Да је била свјесна, казна би била већа. Али није трпила бол. Па је казна мања.

Овако размишљају и животиње. Само не знају да говоре па ми не знамо да тако размишљају.

Колико разумијем, суди се починиоцу за дјело а не свјесном или несвјсном стању, боли или неболи жртве.

Чак и да је била мртва, да ју је извадио из гроба, и одсјекао главу, треба да добије максималну законску казну.

Откуда судији уопште помисао, не право, да разматра колико је бољело несретну Селену, или да ли ју је уопште није бољело. Када то више није уопште доказиво. А и ако је доказиво, небитно је за саму монструозност безразложног злочина.

Ето. Како се Западно и Османлијско право приближавају. Није то само случај овдје, код нас, на граници. Османлијске, источњачке правде допрле су и на сјевер. До Брејвика.