2220.
ДЕЦА
БОГУЛА И МОГУЛА,
ДРУГИ ТАЛАС
 

Кад је пао Социјализам, Срби су се, као и сви народи СФРЈ, нагло ослободили. Тако да им још и данас зуји у ушима. А неким и у гузици.

Слобода је достигла невиђене размјере. Прије свега због самоубјеђења да Социјализам није дао да се дише. Ко је удахнуо Четрдесет Пете, удахнуо је. Послије ништа. Ниси смио ни славу да славиш, ни у цркву да идеш. Причали су ми Нови Слободари. А и сјећам се, од малих ногу, да су сви на носевима имали челичне штипаљке, из Жељезаре Зеница, да не би случајно дисали док их Удба не гледа.

Са слободом се у многе породице увукао, пчоред многог, и Царски Дух. Ја Цар а син ми Царевић. Чека се Кејт.

Тако су Први Слободари код Срба, Слободан Слободар и Радован Слободар, својим синовима допустили да се царевићују. Један по Палама а други по Шумадију, бре. Царевићало је у рату и током поратног мира, и много мањих Царевића.

Онда се Слобода мало отријезнила, институционализовала. Синови Царева остали без крила. Цареви отишли на сјевер.

Међутим. Ствар са Слободом је да никад не знаш гдје ће да избије. Није Слобода вулкан па да је увијек на истом мјесту. Као Етна.

Слобода је, онда, одлучила да избије у медијима. Срби, исто, жуде за Слободом Медија, још од оних деспота. Слобода Медија је таква тековина да се унередиш. Сад ће и Србија да је осети. ЕУ тражи да се сви медији у Србији приватизују. Будале. Не знају да је сваки божији медиј у Србији само у две приватне руке. Нема државних и владиних медија.

Ну. Добро.

Та Слобода Медија донела је нове синове. Царевиће. Уместо синова Богула, политичара богова, ступили су на сцену Синови Могула. Медијаша богова. Деца Медијаша уручују признања државницима. А сада и газе другу децу. Они су познати. Синови ММ. Тих НН особа који су се дочепали медија. Покојну малу Андреу нико није знао у згради. Мале људе нико не зна. Али Ћаћу Пинка и његовог сина и његову икспетицу, зна цео Београд. Ћаћа Пинк још купује познанство морбидним изјавама да би волио да умре. Цркни. Кад може да јебе цео народ, могао је и Царевића да научи да се тешким џипом не вози великом врзином. Или, барем, да у Београду, земљи Пинкији, има пјешачких прелаза и људи који ходају по земљи.

Из којег слоја ће доћи сљедећа генерација Царевића. МИЈ.