2223.
ПЕДЕРИЗАЦИЈА
КАО УВОД
У КОНФЛИКТНО
ДРУШТВО
 

Марко Радошев је из једног села око Шавника, далеке социјалистичке седамдесет друге, дошао у Београд да студира Право.

Београд је тад био град слобода. Није било Младих Митровића ни Старих Мишковића. Није било виза.

Марко је видио слободну мушку косу и пустио је да расте док је он учио право код проф Лукића и других. Коса расла и нарасла за реп. Марко набави неке гумице и свеже га. Онако висок, црноготрски, витак, са дугом косом, изгледао је као исусовачки манастирски правник научник.

Дошло је вријеме да се Марко отисне родном мјесту на двије недјеље. Да се обнови нешто трајне хране, да се неки динари прикупе, да се родбина види.

Када су се појавили Марко и Реп, Радош, отац Марков, занијемио је. У почетку се није знало кад ће однијемити.

Сљедећег јутра, Марко је пошао низ воћњак, у дно, гдје се вршио процес велике и мале нужде. Радош, отац Марков, скинуо је пушку са зида, отклопио да види има ли метке и отворио једно крило прозора.

Шта радиш, незнароде. Тихо је закукала Миљка, мајка Маркова. Изгледа да нам је син јунак посто женско. Ако чучне кад пиша, убићу га, богуми а ти иди у милицију.

Развезао се Миљкин јаук кућом и воћњаком, све одскакујући низ јутарњу росу, тако да је одмах пресјекло Марка. Није могао ни малу, ни велику нужду. Народски речено, није могао ни да прдне ни да мрдне. Ми смо му послије, у студењаку на Вождовцу, дијагностиковали да није било услова ни за средњу нужду.

У таквој Земљи Марка Радошевог, не знам шта је послије биоло с њим, његовим репом и правом којег је завршио, мада је све рјеђе ишао кући, јакако да је остао у Београду, као и већина Црногораца, одржана је јуче Парадица Поноса.

Изгледа да земље Свијетлог Балкана улазе у Педерску Унију. Док је обавезан услов Парада која га проноса.

Свашта је било а мени је најбоље оно Ми смо лоле подгоричке. Или тако некако.

Углавном, црногорско друштво је без потребе додатно конфликтовано. Као што је и Насеобина исконфликтована разним условима о будибогснамицама а још није ни ступила на приступ.

Балканска друштва су традицијска друштва. Поред тога што су постратнолоповска. Та учена Јевропа би требала да то схвати. И да схвати шта се може промијенити. Законе можеш, рад институција можеш. Али споро УПМ.

Ну. Радошеву представу о мушку и женску не можеш.

Да ли да се због Радошеве представе сви искољемо и искаменујемо. Да би сретни били Брисел и два, три, Педера.