2193.
ГРАНД ШОУ
И МОЧВАРА,
ГИЛЕ, ЧЕТНИК
ИЗ КАКЊА И
ШУПКУЛТУРА
 

Идући, унатрашке, из Косовске Повијести, Мита и Кала, Србија, једним огромним својим дијелом, упада у мочвару културолошког, социјалног и цивилизацијског кокошињца којег архитектонски и статички обликују корпорације Пинк, Фарма и Гранд.

Моја позната хуманосферност зна да нема кича без друштва и појединца. Нити друштва и појединца без кича. И да је највећи проблем великих социјалних група и слојева, па и цијелих друштава, Проблем Слободног Времена. Коликогод то на сиротињским бујадиштима никад не достигнутог средњеразвијеног запада и социјалне безбрижности више средње класе, изгледало бесмислено.

Данашњи Проблем Слободног Времена није класични Марксов Троосмашки Модел, нити теоријски и практични модел сретног капиталистичког свијета на прелазу из треће у четврту четвртину двадесетог вијека.

Проблем Слободног Времена данас је Проблем Управљања Масама као друштвеном, тржишном и финансијашком пиљевином, или гранулатом, који је у лијепом капиталистичком сандуку ту само да се не разбије супрапрофитна драгоцјеност тржишног, либералног и милитаристичког начина дракуловског сисања задње капи здраве људске крви, која умјесто црвених крвних зрнаца хемоглобина и жељеза садржи грумење долара.

Не кажем, дабоме, да успон масовне културе Сиса и Гузица у бесконачном шоуу Певаљка До Певаљке и хистеризација перманентним Пинк, Гранд и Фарма парадама има неке везе са Предајом Косова и Приступањем Србије Косовској Независности.

Али, властима добро дође.

Господа Екрем, Станија, Венди и Ера, као и млађани какањски четник Гиле, липосукција, вештачко дупе, ботокс, силикон, потенцијал, постали су генератори општег уједињења Србије У Мраку. У Гранд Шоуу недостаје још само е Пеца и Кокаинка, као представници дномедијске и талогкултурне Србије, не међу шљивама, него међу ногама.

Та хомогенизација Србије, са својим нус продуктима, као што је телефонска пљачка гласача, привид покривености и уједињења, и Сарајева, Какња, Новог Сада, Македоније, Црне Горе, тим великим Пинк Плаштем Новог Српског Сутона, спуштањем масовних вриједности, стварањем привида велике борбе за квалитет, између Цеце и Карлеуше, нпр, орвеловском манипулацијом певаљкама и публиком, претвара Целу Србију у Земун, тебра. У једно велико предграђе. Зато су у том Гранд Шоуу и шајкача и кајла.

На тај пољски нужник масовне културе Србије нема правог одговора. Услови за такву Нужничку Свакодневицу стварани су годинама и деценијама уназад, и сада их једноставно није могуће отклонити јер они не постоје, они су једнократне друштвене фазе које се не понављају. Низбрдица не зна шта је узбрдица. Док узбрдица врло лако сазна шта је низбрдица.

Скупови као што је некидан био велики спектакл поводом седамнаест вијекова Миланског Едикта, у Београду, само дограђују берлинске зидове између Социјалне Културе и Масовне Једносмјерне Менталотуре.

Али одговарати се може. Држава, Нација и Друштво, морају да дугорочно финансирају културу. Нећу да кажем да је то Права Култура, хоћу да кажем да је то Равнотежа. Никад нећете искоријенти Гранд Шупкултуру. Јер боље је и Кич него Ич. Можете само водити ка балансу што је за свако друштво, од лављег до људског, најбоље и најздравије.

Други крак Културе Равнотеже мора да се финансира, дотира и донира. Јер, први крак, Гранд и Пинк Култура Шупка, финансира се пљачком као добровољним односом конзумената и манипуланата.