ŠTA JE BUDALI DVADESET GODINA
Veoma je teško definisati budalu. Zato što ih ima svuda. To je kao i kada bi zahtijevali definiciju lista. Svuda je lišće, po šumama i gorama, i, naročito, po drveću. Budala je, recimo, neko ko 47. ode u četnike. To je sigurno. Budala je ko nakon prvih višenacionalističkih izbora u BiH, kada su pobijedile bratoubilačke stranke sa srednjim D, krene u politički život, a da se pri tome u to razumije ko Mara u krivog šljemaša, ponosno ističući da je – Jugosloven. To je Ejup Ganić. Budala je i ko ustvrdi da je krađa njegovog laptopa, kojeg, uvjeren sam, koristi ko i moja pokojna baba iPad, pritisak na njegovo javnotužilačko mesijanstvo. To je Onaj Rafijev Barašin. Ako ništa, budala je što važne Državne Predmete drži u svom usranom laptopu.
Ovih dana izgleda da se budale najočitije eksponiraju na aerodromima.
Ejup Ganić je uhapšen, zadržan, priupitan, na nekom engleskom aerodromu po osnovu interpolove potjernice koju je raspisala Agesorska Serbija zbog Dobrovoljačke ulice u kojoj nije bilo zločina jer su ljudi dobrovoljno ginuli a Ganić se samo zajebavao sa agresorom izdajući naredbe u lirskom smislu: Pobiti sve što se mrda. Već tad je bio budala. Šta Ejup Ganić, Jugosloven zna o ratovanju. Jugosloveni nikada nisu učestvovali u ratovima. U ratovima su učestvovali partizani, ustaše, handžarlije, domobrani, Srbi, uglavnom, Hrvati, nešto Crnogoraca, nekolicina Hrvata, mislim na potpetokračnu armiju, čini mi se jedan Slovenac... ali Jugosloveni ne. Oni su, kasnije, uživali plodove onih koji su ratovali. Dakle, Ganić kome jugoslovenski preci nisu učestvovali u ratu i o kome on ne zna ništa, pobudalio je i komandovao. Sad ga stižu potjernice. Oni agresori u Beogradu su lepo poslali vesti u novine o tome da su poternice podignute a on krenuo u svet, po aerodromima. Vidiš da je budala.
Na drugom nekom aerodromu, u Hagu, poznatom po narodnoj pjesmi: Ko jednom sleti u Hagu, taj se više ne diže, Državni Tužilac Sarajevske Države, nametnuti Barašin, na pasja preskakala je ispljuvao predsjednika udruženja logoraša Republike Srpske. Tako kaže predsjednik i drugi a i danas će na konferenciji za štampu. Eto budale. Državni Tužilac nije pijačna Baba Stevka pa da priča sa svakim ko naiđe i jetrvi se sa svima. On treba da je dostojanstven, on je Državni, on mudro šuti i gleda u praznu daljinu sa blagom dozom zagonetke iz koje svi čitaju buduće optužnice i pretražuju slovca da vide sebe u njima, on nosi lažni prazni laptop a optužnice i podatke drži na sigurnom, kod prijatelja na Rafi, on je ledeno učtiv sa svima i ne daje izjave po medijima, nemedijima i remedijima. Ali. On verbalno napao, kažu i prijetio, pominjući logoraške epizode i repeticiju, čovjeku koji je bio u logoru. Eto budale. Ako ništa ne znaš, znaš da logoraše, invalide, ratne sirotane, treba poštovati na svim stranama pa čak i u inostranstvu. Ako već ne možeš da im pomogneš.
Kao što nije bilo Jugslovenovo da prije dvadeset godina komanduje, tako nije ni Tužiočevo, danas, da vrijeđa logoraše.
Ali otkud dijete zna šta je šina, pa je ponijelo kući, tako i budala ne zna šta je dvadeset godina nauka.
Veoma je teško definisati budalu. Zato što ih ima svuda. To je kao i kada bi zahtijevali definiciju lista. Svuda je lišće, po šumama i gorama, i, naročito, po drveću. Budala je, recimo, neko ko 47. ode u četnike. To je sigurno. Budala je ko nakon prvih višenacionalističkih izbora u BiH, kada su pobijedile bratoubilačke stranke sa srednjim D, krene u politički život, a da se pri tome u to razumije ko Mara u krivog šljemaša, ponosno ističući da je – Jugosloven. To je Ejup Ganić. Budala je i ko ustvrdi da je krađa njegovog laptopa, kojeg, uvjeren sam, koristi ko i moja pokojna baba iPad, pritisak na njegovo javnotužilačko mesijanstvo. To je Onaj Rafijev Barašin. Ako ništa, budala je što važne Državne Predmete drži u svom usranom laptopu.
Ovih dana izgleda da se budale najočitije eksponiraju na aerodromima.
Ejup Ganić je uhapšen, zadržan, priupitan, na nekom engleskom aerodromu po osnovu interpolove potjernice koju je raspisala Agesorska Serbija zbog Dobrovoljačke ulice u kojoj nije bilo zločina jer su ljudi dobrovoljno ginuli a Ganić se samo zajebavao sa agresorom izdajući naredbe u lirskom smislu: Pobiti sve što se mrda. Već tad je bio budala. Šta Ejup Ganić, Jugosloven zna o ratovanju. Jugosloveni nikada nisu učestvovali u ratovima. U ratovima su učestvovali partizani, ustaše, handžarlije, domobrani, Srbi, uglavnom, Hrvati, nešto Crnogoraca, nekolicina Hrvata, mislim na potpetokračnu armiju, čini mi se jedan Slovenac... ali Jugosloveni ne. Oni su, kasnije, uživali plodove onih koji su ratovali. Dakle, Ganić kome jugoslovenski preci nisu učestvovali u ratu i o kome on ne zna ništa, pobudalio je i komandovao. Sad ga stižu potjernice. Oni agresori u Beogradu su lepo poslali vesti u novine o tome da su poternice podignute a on krenuo u svet, po aerodromima. Vidiš da je budala.
Na drugom nekom aerodromu, u Hagu, poznatom po narodnoj pjesmi: Ko jednom sleti u Hagu, taj se više ne diže, Državni Tužilac Sarajevske Države, nametnuti Barašin, na pasja preskakala je ispljuvao predsjednika udruženja logoraša Republike Srpske. Tako kaže predsjednik i drugi a i danas će na konferenciji za štampu. Eto budale. Državni Tužilac nije pijačna Baba Stevka pa da priča sa svakim ko naiđe i jetrvi se sa svima. On treba da je dostojanstven, on je Državni, on mudro šuti i gleda u praznu daljinu sa blagom dozom zagonetke iz koje svi čitaju buduće optužnice i pretražuju slovca da vide sebe u njima, on nosi lažni prazni laptop a optužnice i podatke drži na sigurnom, kod prijatelja na Rafi, on je ledeno učtiv sa svima i ne daje izjave po medijima, nemedijima i remedijima. Ali. On verbalno napao, kažu i prijetio, pominjući logoraške epizode i repeticiju, čovjeku koji je bio u logoru. Eto budale. Ako ništa ne znaš, znaš da logoraše, invalide, ratne sirotane, treba poštovati na svim stranama pa čak i u inostranstvu. Ako već ne možeš da im pomogneš.
Kao što nije bilo Jugslovenovo da prije dvadeset godina komanduje, tako nije ni Tužiočevo, danas, da vrijeđa logoraše.
Ali otkud dijete zna šta je šina, pa je ponijelo kući, tako i budala ne zna šta je dvadeset godina nauka.
