ПРЕДСЈЕДНИЧКЕ

КАМПАЊЕ

У ЕСДЕЕСУ

Тешко је, на основу благосазнанија, рећи колико је кандидатура Мићића, за Предсједника Есдееса, можда манипулатура која има за циљ да ојача Босића за предстојећа времена, истјера на чистац оне на које се не може рачунати и даље ауторитаризује Есдеес јер је тако лакше користити Странку за унутаристичку употребу.

Али је неоспорна чињеница да је Есдеес примијенио праксу Више Предсједничких Кандидата.

Не знам каква је страначка процедура за то и колико је поштована. Нити да и уоште постоји.

Извикивање у јавности о подршци ових или оних одбора странке, или њиховог броја, не мора значити да је кандидатура Мићића процедурална.

Есенесде уопште нема процедуру за кандидовање Предсједника.

Па су изјаве, прије Сабора, типа нико не смије да буде противкандидат Додику, бацање прашине у маглу.

Неко ко лоше мисли Странци и Организацији Есенесдеа, могао је да иде да лобира по одборима и да добије јавну подршку.

Али то, прво, није статутарно утемељено, друго то разара странку и оставља посљедице.

Велика Политичка Странка мора да схвати да је њен Статут исто што и Устав државе у којој врши или се бори за власт.

Она је обавезнија да поштује Статут више него што се

Поштује Устав. Јер Устав дерогирају сви, од Охаера до Брисела.

Статут мора да регулише сва животна, практична, егзистенцијална питања Велике Политичке Странке. Програмска и политичка регилише Програм.

У Статуту мора да буде прописано како се неко кандидује за Предсједника, али и за одборника.

Извикивање, добошарење, по општинским одборима, увијек носи опасност феудално-менаџерског инфилтрирања. Увијек носи опасност погодби и, каснијег, враћања зајма.

Критеријуми за кандидовање Предсједника Странке су једнако битни и као критеријуми за одборнике, начелнике и посланике.

Кроз те критеријуме и спектар кандидата, Странка се представља члановима, бирачима и јавности.

Странка која то нема у Статуту запутила се путем апсолутизације.

Тим путем се запутио и Босић.

Стога и има ситуацију у странци какву има.

Стога и изјављује да је нудио Мићићу да се ни један од њих не кандидује.

Умјесто процедуралне, погодбена унутарстраначка демократија.

У ствари, апсолутистички страх. Како не смије на утакмицу за Предсједника Српске, тако не смије ни на унутарстраначку утакмицу.

Штагод буде, кандидатурални процеси у Есдеесу одразиће се и унутарстраначки али и унутарсрпскијански.

КАКО ХАЈДУЦИ

ОДЛАЗЕ У ШУМЕ,

ТАКО НАМ

ДОЛАЗИ ММФ

Једна од најтежих турских ријечи, које живе на Балкану, јесте Емемефендија.

Једна од најразорнијих институција, која је директна посљедица Другог Свј Рата и побједе Америке, за земље које треба вагонирати, уништити и уколијенчити, јесте Емемеф.

Боље је да неку земљу двапут бомбардује Нато Пакт Алијанса него да једном падне у канџе Емемефа.

Данас стижу вијести да је Емемеф приступио Босни и Херцеговини. Делегација је разговарала са Владом Федерације. Предсједником Владе Ф, извјсним Новалићем, и односном министрицом, још извјеснијом Јелком.

Из небулозних фрагмената, у изјавама, домаћег пара, видљиво је да је главни задатак Емемефа у БиХ, да се не дижу тензије.

Ма. Закон о раду јесте поменут али није акцентиран. А Влада Ф је заинтересована за реформе.

Једина политика Емемефа, за коју је заинтересован, јесте Стенд Бај Аранжман.

Све друго њих не занима.

СБА значи Вјечно Буди Дужан.

А да ти, при томе, буде све горе.

Успутне приче о штедњи у јавном сектору, о либерализацији радних односа, и десетне других просерица које се могу чути везано за Емемеф, само су помоћни инструменти дерегулације свега постојећег, како би СБА могао да обави своју мисију.

Да је Маркс знао за ММФ, он би у Капиталу, на првој страници, написао да је Стенд Бај Аранжман, најмртвозорнији стадијум Капитализма. И закључио би да Капитализам никад неће пропасти.

Јер СБА траје док нека земља не падне на кољена. Као Грчка.

Многи знају суштину дјеловања ММФ а и других свјетских институција Територијалног Финансијеризма. Ну. Не желе да говоре и пишу о томе. То је познато интелектуално угузичивање.

Највећи дио Јавности и живља уопште, нема појма о чему се ради. Њима је довољно рећи да је то све добро за пут Интеграција.

Не знамо шта радимо али је то најбоље за оно куд не знамо да идемо.

Суштина је у томе да земље и земљице, попут БиХ, Србије итд, губе вријеме у цијелом том односу, не само са Емемефом. И баве се апсолутно економски неефикасним стварима.

Умјесто да траже политике које ће омогућити нова радна мјеста, оне морају да отпуштају и оно што има запослених. Умјесто да развијају нове начине привређивања, оне, кобива, реформишу оно што пропада и што је неспашљиво.

Сљедећи пут кад дође Емемеф, негдје, треба дојавити о постављеној бомби.

То је једни начин да се, на неколико часова, барем, истргнемо из мреже овог канџолока.

Други је Рад, Рад, Рад. А између Крв Зној Сузе.

 ДВОРИШТЕ - ДЕБЕЉАЦИ

 ПОСТАВИЛИ СМО ЗАМКУ

НАСЕМ РАЈКУ

 ЛЕА АРТЕФАКТИ

ЦИКА ЛАЈКО, ЦИКА ЛАЈКО, ВИДИ СТА САМ ТИ ДОНИЈЕЛА СА ВЛБАЊЕ. ШТА ЈЕ ТО. ОВО ЈЕ ПАПУЦА ЗА БЕБУ, КАКО СИ ЦОЛАВ. А ОД ОВОГА ДА НАПЛАВИС ЗМИЈУ.

ЛЕА ЈЕ МОЈА СУСЈЕДИЦА И СВЈЕДОК СКУЛПТУРИСАЊА)

 НЕЗНАНИ КАМЕН

ЈОШ СЕ НЕ ЗНА НАЗИВ.

УЗЕО САМ ГА ИСПОД МАГЛИЋ .

САМКА

(СЕЛФИ)

ПОСЛИЈЕ НАПОРНОГ МАНИКИРАЊА ОВЕ КРЕЧЊАКЕ НЕМАНИ.

ЈЕДАН ОД НАЈВЕЋИХ

ПОЛИТИЧКИХ ПРОБЛЕМА

СРПСКЕ – ЕСДЕЕСОВ

КОМПЛЕКС БАЊАЛУКЕ

И МРЖЊА ПРЕМА ЊОЈ

Након једног кратког раздобља Антикомунизма, Српска Демократска Странка се окренула практичнијим противницима.

Како није имала времена да Народни Српски Покрет артикулише у занатску структуру политичке странке, а послије рата то није успјела, мада се нарочито није ни трудила, Есдеес се ставила у службу Цара Радована  и очувања Раздобља Династије Пале.

Тако је и Бањалука постала Противник Есдееса. Јер је Есдеес тако изабрао.

Есдеесово руководство никада није пребољело двије ствари. Елиминацију из Сарајева и Бањалучко почетно неприхватање Радована Караџића и Српске Демократске Странке.

Из та два тешка комплекса, који живе и данас, настале су многобројне политичке бољке и хроничне девијације које Српску Демократску Странку спречавају да буде Велика Побједничка Страна.

Добро то. Али те девијације се већ много година одржавају и на Републику Српску и њену Политичку Стабилност.

Радован и Есдеес су врло рано показали те комплексе Бањалуке. Септембар 93.

Њима је за стварну Царску Моћ и успјешно Раздобље Династије Пале, требала Бањалука под политичком чизмом. Без свега другог Цар и Династија су могли, али без Бањалуке нису.

И никад је нису освојили.

Та Есдеесова Политичка Мржња према Бањалуци трансформисала се временом у разгранат систем који тече кроз економске, културне, медијске и политичке крвотоке.

Огроман број свих појединаца из тих крвотока Не Може Да Смисли Бањалуку.

Па то прикрива својом Мржњом према Режиму, Есенесдеу, Влади, својим опозиционарством без икакве политичке идеје и визије, без понуде алтернативе, опозиционарством без покрића.

Та се Мржња окренула и према политичкој артикулацији, према странкама које су са изворним сједиштем у Бањалуци.

Велики дио Политичке Мржње према Есенесдеу, према Додику и према Влади, темељен је на тој комплексашкој мржњи Есдееса.

Из тих разлога, Есдеес никада није прихватао бањалучке политичке лидере.

Драган Чавић је изузетак који потврђује правило. Он је на чело Есдееса дошао вјештом манипулацијом, нешто својом а претежно екстерном. Његов задатак је био манипулација Есдеесом. У случају Сребреница је успио. Сребреница је и Есдеесова срамота. Миислм на 2004. то Чавић није однио са собом, када је најурен из Есдееса.

А његови, Чавићеви, стварни капацитети су данашњи. Странка величине Јандриног Јата, нека изјава компромисерства и неки пост на блогу код Списковића.

И данас, када иде Изборна Скупштина, СТЈ, нико се из Бањалуке не укључује у борбу за Предсједника Есдееса. Знају да не би имали подршку.

Есдеес, као и свака друга политичка странка, не може бити Велика и Побједничка, ако не влада Бањалуком.

А како ствари стоје, од тога нема ништа за дуже вријеме. Когод побиједио, Босић или Мићић, релације ће остати исте. А широки политички компромис за локалне изборе нпр, само ће штетити Есдеесу и у случају побједе.

Понашајући се у том врзином колу Комплекса Бањалука, Есдеес је отишао у другу крајност. Створио је јаке Политичке Феуде. Добој. Бијељина. Источно Сарајево. А многе изгубио. Требиње. Приједор. Зворник.

Та Политичка Феудализација, јер је примамљива локалним бизмисменима и санџаклијама, утиче и на друге странке па и на Есенесде.

Што никако није добро.

Политичка Мржња Есдеесових појединаца по свим набројаним крвотоцима, веома је опасна по Јединство Српске.

А и по сам СДС.

Који, из те мржње, које често није ни свјестан, може да повлачи колаборационистичке и шетне потезе, да пребрзо и несмотрено потрчи у власт на нивоу Државе. И да тамо буде искориштен као наивна сеоска млада која је дошла у свјетлуцави град.

Такво стање ће трајати још цијели мандат.

Да ли ће се погоршавати, боље је питање него Да ли ће се поправљати. Јер је ово друго мање реално.

У политичкој борби Есенесде мора да укључи и ову оптику, валере и аргументе.

Јер, Бањалука може да падне по принципу Градишке или Српца. А онда Есенесде долази у ситуацију да не влада ни једним великим градом, великом бирачком агломерацијом, пред Опште изборе 2018е.

ПРОЉЕЋЕ

У ПАРКУ СКУЛПТУРА

 ПРОЉЕЋЕ

НА РУКОТВОРНОЈ

ВИКЕНДИЦИ

 ЉУБАВ

ШТАБИКАКОБИ,

НАЈТЕЖИ СКУЛТПОРСКИ

ПРОБЛЕМ

РАНКА

ПАРОЛАНКА

Уколико Власт крене мимо воље радника, имаће адекватан одговор.

То је саопштила Ранка Мишић из Првомајског бункера борбе Синдиката током опсаде од стране Власти.

Млада Партизанка бомбе бацала.

Синдикат није само археолошка ископина Доброг Комунизма.

Већ је и ископина остатака чудног бившег живог бића чије кости и кошчице данас ни један научењак не умије да састави тако да реп буде на свом мјесту а глава на свом.

Они који покушавају да склопе нови синдикат, склопе га тако да ноге тог диосауруса, свечетири, стоје на земљи.

Данашњи диносауруси, међутим, ходају леђима.

Модерни капитализам, који ће касније прерасти и Неолиберализам, формирао је јаке синдикате у времену које је било погодно за то. И користио их на капиталстички ефикасан начин.

Бит капитализма није у уништавању радника и синдиката већ у синтагми Све што видиш, искористи да владаш.

Синдикат је комунизму служио искључиво за колективизам. Каква права радника.

Највећа права радника су радна мјеста.

Кад нема радних мјеста нема ни права радника. Нема ни синдиката.

Данас и овдје, синдикат служи углавном за то да неко носа мегафон.

Велики комунистички разгласни систем спао на мегафон.

А батерије нису Змај.

Капитализам је одавно престао да се зајебава са посредницима у експлоатацији.

Избацио је синдикат, државу, нацију, вјеру, право.

Још само да измисле доларе који се међусбно јебу и тако размножавају.

Власт у земљама транзиције, живог блата, опште пропасти и два минута до катаклизме, има свуда великих проблема да обезбиједи услове за радна мјеста.

Финансијерски Територијализам све чини да уништи и оно радних мјеста што постоји. А о новим не расправља нико.

Укидање радних мјеста сада зову Социјалним Реформама.

Власт Републике Српске мора да тражи друге начине комуникације са запосленима и незапосленима.

А не да интерфејс буде Ранка Мишић, било која ранка, Синдкат, Грански Уговори.

Ти слојеви, не зна се који је у тежој позицији, запослених и незапослених, морају се значајније детектовати у струкурама Странке Социјалног Савеза. Која је на власти. Или која је у опозицији.

Па ће, онда, Гуја мало друкчије да гледа Крст.

ДА ЛИ СЛИЈЕДИ

ОФАНЗИВА

НА ПОЛИЦИЈУ

РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ

Толико је Државних институција ту вече полетјело у Зворник да би неко са стране могао помислити да је тамо било само једно одјељење Титових пионира.

Па онда хапсе по регији, испитују, одређују притворе.

Праве параду.

Све оно што је било у телефону оног терористе вехабије, Државне Институције и службе требале су да знају. И да поступе по истом.

То што они сада раде, могао је свако да им уради за ћевапе и мало пиво. А не они, курчеве агенције, који троше толике паре из буџета.

Прегледали именик и историју позива.

Како су испитивали оног што је био у Сирији.

Тако да је његов друг упао у полицијску станицу. Као да то нису могли да сазнају.

Јебала им аналитика матер.

Ако је стигао Терор Аларм, онда мораш поименице узбунити регије у кругу Сиријаца. Нпр.

Овако. Могу да мислим да је неко из агенција и служби знао шта ће се догодити и гдје.

Они су много обавјештенији и повезанији него што показују.

Како то да поједини блогери и учесници интерних састанака имају исте чињенице. Којих нема у изјавама и у медијима.

Или раде за исту службу или су повезани на неки други начин.

Како то да поједини блогери ћуте 24 или 48 часова. Да нису били мамурни. Славили рођендан пуници.

Како то да се Мектић, министар безбједности и надзорних камера, форсира у свим медијима а да, истовремено, амабасаде надлежне за безбједност у БиХ, и за све остало, шуте и не осуђују тероризам ни онолико колико једну декларацију сабора неке странке.

Како се нису сјетиле да проговоре о ефикасности Државних Агенција и Државних Институција.

Како то да не помињу Републику Српску већ само синтагмирају о нападу на Државу.

Зворнички Тероризам није никакав напад на Државу, на БиХ и на курацпалац.

То је напад на Србе и Републику Српску.

Бојим се да се стварају услови да се Полиција Републике Српске почне проглашавати неспособном и непотребном.

Да се захтијева утапање у Државну Полицију.

Само чекам кад ће почети прича о набавци оружја и опреме. Са нивоа цијеле БиХ.

Полиција Републике Српске мора хитно да се припреми и за тај фронт.

Влада Републике Српске такође.

Јасно је да се не може тако реаговати на тероризам као ни на поплаве што није требало да се реагује на онај начин. Туре министре у хеликоптер и они постају специјални извјештачи телевизије Републике Српске.

Као што су, ономад, монистри развозили багере за снијег по Републици.

Српској не треба позориште. Ако Мектићу, Сарајеву и амбасадама треба.

Министри и Влада се не троше на ватрогасне послове.

Дакле.

1.    Обавјештајни теренски рад Полиције Српске.

2.    Борбена готовост на максимуму.

3.    Стратегија одбране од унитаризације која неће доћи на једном великом и историјском скупу већ се проводи сваког дана.

4.    Опрема објеката и опрема и обука људи за борбу против тероризма.

5.    Владина политичка тактика и стратегија. Не јавна.

6.    Мапа потенцијалних терористичких пунктова и подручја регрутације у Републици Српској.

7.    И даље.

БИТКА ПРОТИВ

ТЕРОРИЗМА

ЈЕ ИЗГУБЉЕНА

Младен Иванић, и у антитерористичким изјавама Дел Бој, и Божо Љубић, предсједник Главног Вијећа Хрватског Народног Сабора, говорили су о двије различите теме али су дали исту дијагнозу.

Тероризам је побиједио.

Божо Љубић је рекао да БиХ иде као дисолуцији. Такозваним народним обичајима растакања, расточивања, оно кад се дрвена волујска кола расточе, распада. Поводом чињенице да Хрвате, ХНС и ХДЗ БиХ жуљка Демократска Фронта Жељка Комшића. Јер наставља тамо гдје је Есдепе заустављен, каже Љубић. То води дисолуцији, каже још.

Подсјећам да је прије неки дан Драган Човић рекао да Хрватима припада половина власти у Федерацији. То је већи удар на БиХ него Декларација СНСД о Самосталности. Јер је Сарајево досад изградило систем да Хрватима у Федерацији не припада ништа. Па је повратак на дејтонско стање тамо вишеструко болнији од повратка надлежности Српској о чему прича Декларација са Пала*.

Жељко Комшић је Политички Терорист. Као што је био и Златко Лагумџија. Из истог су легла. Имају исте носаче цуцли. Не ради се о доборовољним даваоцима цуцли али се ради о добровољним примаоцима.

Политички Тероризам је технологија која влада Насеобином БиХ још од рата.

Политички Тероризам је била Ноћ Дуге Скупштине без Срба.

Политички Тероризам било је рушење потписа Алије Изетбеговића на Лисабон. А да даље не набрајам. Све до Охаера и његовог насиља над Дејтонским Споразумом и његовим Уставом. Односно над овлаштењима Републике Српске. А Хрвати су, у почетку, добровољно пристали на поништење једнакоправности у Федерацији и Државизацију БиХ те дерогирање овлаштења Српској.

Пристали су, дакле, на Политички Терор Сарајева.

Који се у теорији државе и права зове Унитаризам. Али је Терор. Само не над становништвом, полицијом, медијима, бомбама и рафалима. Већ Терор над Уставом.

Тероризам није продукт једног пуклог вентила на друштвеном механизму. Једне грешке.

Тероризам је продукт општег стања друштва а у вези са околином.

Тако је Политички Тероризам у колективну свијест а и подсвијст, увео допуштено понашање које се код појединаца одређује волунтаризмом, анархијом, радикализмом.

Вјерски радикализам, Ел Муџахид, Вехабијске заједнице и слично, само су инфраструктура.

Без прилагођавања општег стања друштва, колективне свијести и појединачног анархизовања Тероризам би се морао увозити као илегалан готов производ.

Овако, а то знамо још од Мостарске Експлозије, имамо све своје. Оружје, Стање БиХ, Анархизоване појединце, Вјерске фанатике. И Свјетске формуле.

Изјава Дел Бој Иванића типична је соцреалистичка. Тако је и у СФРЈ декламовано. Кад неко запјева Дрма ми се шубара и цвеће, то је проблем српских кадрова у комитетима и то. А ми можемо помоћи да нађемо још по једног из друга два народа. Да се не дижу тензије код Срба. Све исто као и данас. Јер, шубара није ни српска, ни хрватска, ни муслиманска. Она је четничка.

Иванић одговорност за борбу против Тероризма пребацује Бошњацима. Бошњачким лидерима, јавносницима, одговорносницима. Јер, ако то раде српски и хрватски, може бити тенденциозно и створити тензије, отпор, шта ли.

То је унапријед пропала теза, јер највећем дијелу њих одовара Тероризам пошто се лако може користити за јачање Државе. За Унитаризацију. Друго. У овако магловитој БиХ ни један фактор се не може издвојити као носилац борбе против Тероризма. Чак ни на Балкану.

Тероризам је побиједио.

И њега ће у Босни и Херцеговини бити док она не постане муслиманска и унитарна. Или док се не распадне.

Нестаће само у првом случају. Као што је нестао и Усташки Тероризам формирањем Независне Хрватске.

Република Српска се мора Тероризму супротстављати на исти начин као и Политичком Тероризму.

Сваког дана, на сваком мјесту, свим средствима.

И најмања портирница мора бити у борби против Тероризма. Као што је то, у политичкој сфери, један одборник у малој општини.

У том свјетлу, и Иванићева изјава говори о Дисолуцији, као што Љубићева говори о Тероризму.

*Какогод окренеш, Пале ће јој доћи главе. 

ЕМИНА РАМОВИЋ:

С КИМ БИ РАДИЈЕ

СЈЕДИО

У ПРЕДСЈЕДНИШТВУ БиХ:

а) СРБИН

б) ХРВАТ

ц) БОШЊАК

Видио сам. Нека је фркуша око неког упитивања за ученике у некој сарајевској школи. А онда су Фронталерси објавили фотке тих тестова и питања.

Тамо све безбожништво хуманизма, суживота, европског пута а и шире. Мислим на Братство и Јединство. А Алија, доље или горе, не знам гдје је, ако мисли, мисли на Мултиетничност, Мултиконфесионалност и Мултикултуралност.

Наставница Емина Рамовић је сачинила тај анкетни пројект за потребе свог магистарског рада. Каже да има дозволе за то. Будући магистри то масовно раде по школама, наставници помажу једни другима па реализују то. Теме се широке као што магистарске и могу да буду.

*

Ако нас је ичему научио Титин Комунизам, којег ја, од миља, зовем Самоуправни Социјализам, онда је то да Стварност не треба гледати само у очи него, понекад, и подреп. Не треба је уљепшавати већ је треба видјети онаквом каква јесте. А, ко јепаметнији, и каквом ће бити за који дан, годину или деценију. Ако је трула и смрдљива, не треба је китити љубичицама и јоргованом. Ми смо је, од Вардара па до Триглава, китили у 3лпм, па смо земљу китили крстовима и нишанима.

Драча лијпо мирише, кад процвјета, али боде се упиздуматерну.

*

Да конкретизујем.

Да ли је Анто, мада је било и других, крив што је, ономад, у сеоској кавани јебо Тити матер па одгулио три мјесеца затвора. Или је крив Друг Тито што је систем створио и много незадовољних.

Питање је за кокош и јаје.

*

Као што је и питање за Емину Рамовић, наставницу. Да ли је крива она и њена анкета, тест, шта ли, или Стварност. За коју и дјеца из њеног разреда, и Емина, и директор осмољетке, деветољетке, и надлежно министарство ентитетско, иначе нелегално, лажно, и медији и родитељи, знају каква је.

Ако је прије рата било случајева Немој са балијом, Немој са власима, а било је, ко ће очекивати, да послије братоубилачких ратова, или агресија и геноцида, да се послужим страним језиком, буде боље.

Умјесто напада на Емину треба погледати Стварности и подреп.

Ко би то урадио. Неће нико.

Мислим, ко би одвео један сарајевски разред у четничку бањалуку, код њиховог једног разреда. Три дана аутобусом. Или бањалучки разред, три дана у разред Емине Рамовић. Не би нико.

Да не идем даље од тога. Да ли би родитељи итакото.

Кад је Стварност таква, онда је непотребно нападати Емину. Као што је непотребно лажно позивати и на смиривање тензија послије Зворничког Тероризма. Јер је он прекретница у односима у БиХ. Да не понављам све што сам написао о његовом ширем значењу. Као што је непотребан дан жалости у Федерацији, јер огроман број инсана у себи мисли Нека их је упуцао, Шехид.

Највише што се може учинити јесте да се Стварност прихвати онаквом каква јесте. И да се покуша усмјерити тамо гдје је боље. Макар за педаљ тамовамо.

А спреј, са егзотичним мирисима, даље ће је само ускиснути.

БЕЗБЈЕДНОСТ

СРПСКЕ

МОРА СЕ, ТРАЈНО,

ДИЋИ НА

ВИШИ НИВО

И да није околног, свјетског, Тероризма, којег нису продуковали муслимани, већ Збигњев Запад, постратна подручја, као што је балканско, веома су плодно тло за Тероризам.

Само јака власт силе, једноумља и диктатуре, као што је била ФНРЈ, од 45е, може да спријечи међунациналне освете и крвна смиривања послије вишенационалних ратова, као што је био и Други Свј Рат у овом дијелу Европе.

Репбулика Српска нема такве инструменте. БиХ има још мање могућности.

Напротив.

Међународна заједница, Трериторијалистички Запад, све и чини да се, уназад двадесет година, сваки систем дерегулише и дерогира како не би могао да буде ефикасан.

Пошто се не исплати организовати нове ратове на подручју Балкана, на таквом плодном тлу за међунационални тероризам, једну од подваријанти фундаменталистичког тероризма у свијету, најоптималније је развијати управо тај вид територијалне и националне контроле.

Што Збигњев Запад, и ради.

Сторија о томе да је Зворнички Терорист дијете којем је отац убијен у рату или стријељан као заробљеник, од стране Војске Републике Српске, не мијења дијагнозу.

Само је прецизира.

Тај човјек је можда тек на ободу вјерског агресивизма, један од најблажих кругова којег чине појединци тек приступили, са погодним личним траумама и карактерима. Он је, пошто је младић у питању, тако прочитао и схватио политику коју треба водити према Републици Српској, када је он у питању. А остали, вехабијство, или слично, само су адитиви.

Шта говори ова чињеница.

Да су унутрашњи кругови вјерског и националног радикализма, много садржајнији чистим Тероризмом, без примјеса личне освете, авантуризма и егзибиционизма.

Да су ти унутрашњи кругови опаснији и бројнији.

Чак и сарајевски стручњаци су износили тврдње о хиљадама прикривених вехабија, потенцијалних радикала вјере или терориста.

На шта су се многи вјештачки еуропљани, интелектуалци и лажни мултиетничници, више исмијавали него уозбиљавали.

Овдје се, у Српској, пак, Потенцијалу Тероризма, такође, из других, наивних, бајкастих, самоуљуљкујућих комформизама, не придаје велики значај.

Тај потенцијални и стварни Тероризам углавном се, у јавности, инфицираној антирежимском и антисрпскијанском бактеријом, идентификује са ставовима Џевада Галијашевића.

Као. То је плаћено и смијешно.

Опасност је мнго стварнија. И много тамнија од наочара или ставова Џевада Галијашевића. Има и других теоретичара и практичара који у Српској о томе говоре и пишу. Ни њих Јавност не доживљава ни уопште ни озбиљно.

Република Срска је, по својој географској уобличености, са толико слабих и пропусних граница, изванредан полигон за Тероризам. И са домаћим, беха, тимом и са страним ирачима.

А и пожељан јер се њиме, тим Тероризмом, могу уздрмати и друга подручја.

Нарочито су погодне и незаштићене мете Приједор, Добој, Бијељина. За Зворник смо већ видјели.

Полиција Срске мора своју цијевну и организациону готовост дићи на много већи ниво.

Нажалост, прошло је вријеме канцеларијског полиционарства. Морамо се почети привикавати на појединачну бробену готовост какву има америчка плиција. Кад зауставиш ауто, руке на шајбу иначе полицајац одмах пуца.

Не кажем да ћемо доћи у ту фазу. Али, тај пут, један од могућих, пред нама је.

Полиција Српске, нажалост, мора на себе преузети и неку врсту обавештајних теренских послова. То захтијева много више контакта са људима и „информаторима“ на терену.

Пошто Српска још нема услова да формира своју обавјештајну унутрашњу сруктуру.

Политички, лијек против Тероризма јесте Самосталност Српске и озваничење и прихватање подјела које су унијете у Дејтонски споразум и његов Устав.

Тада би се елиминисао један од екстерних, унитаристичких, генератора Тероризма. Смањила би се његова ефикасност. Јер је једно имати за циљ поништавање дејтонске позиције Српске а друго њено „окупирање“ као самосталне државе у Унији или Заједници Држава.

У оваквим односима, када се Српска стално настоји државно припитомити, Зворнички Тероризам призива јачање Државе. Видјели смо већ поплаву вијести о томе како су сви „државни“ кренули у Зворник. Мада нико не зна чему ће они тамо помоћи. Осим каквом глупом изјавом као што је Мектићева.

У односима Самосталности Српске, структуре власти и регуларне силе Српске морају преузети одговорност за територију, институције и људе, на много већем нивоу.

Тада Тероризам јасно долази са стране и извана. А не, као сада, што га се настоји смјестити у унутрашње прилике и узроке, у овиру Републике Српске.

Шире, геополитички, Зворнички Тероризам треба анализирати са македонском границом, са притиском на Србију да се уради још ових десет а онда још них петнаест захтјева овога или онога бриселског жбуна. Као и смјестити у потенцијалну општебалканску дестабилизацију, источно од Загреба. Те га посматрати и у свјетлу енергетских токова и настојања Кине да од Пиреја иде на сјевер.

Превише струјних жица за једну малу и крхку сијалицу, као што је Српска и као што је балканска уопште.

А што се тиче лажних позива на разум, хладну главу, избјегавање подјела, братство и јединство и слично, који нису тако масовни као анархистички и радикални коментари на сарајским друштвеним мрежама, цијели тај лепезаријум контрапродуктиван је и може бити суодговоран за еветуалне будуће сукобе ширих размјера. Којих ће сигурно бити, само не зна се у ком облику и када, јер предстоји тежак завршетак распада бивше Југославије, могуће комбинован и са тектонскм поремећајима неких околних земаља.

Тако смо, многи у БиХ, пред грађанске ратове у распаду Југославије, живјели у илузијама. То се догађа тамо некоме другом, у Книну, нисмо ми такви а нису ни они.

Баш да је и тачно да је све прекривено златним прахом, у Босни и Херцеговини, увијек је испод дебео, труо и смрдљив слој муља који једва чека да неко загребе горњи прах.

Никога не треба да завара мљевени шећер по пити од од љутих папричица. 

КРИК

МУЛТИРАКУРСНА СКУЛПТУРА

БАЊАЛУЧКЕ БАНАНЕ

КОЈЕ СУ ЗИМУС ПРЕД ЦРВЕНИМ КРСТОМ ЗАПАКОВАНЕ У КУЋИЦУ, САДА СУ СЕ УПРОЉЕЋИЛЕ И НАПРЕДУЈУ.