Овдје објављујем наставке мог новог Романа, онако како их пишем а завршеног ћу га поставити на овом Блогу, као и претходне.

КИШЕ

И ДУША

РАТНИКА

роман

4.

Погледавши Калашњиков на трави, Доброчојек је први пут осјетио Страх.

Није имао снаге да се сагне и да узме то оружје. Није знао ни за који дио би га ухватио, којом руком. Дршка код обарача била је некако мала, као за пиштољ. Горе, код цијеви има нешто као рукохват али није био увјерен да се тако носи пушка.

Стајао је и гледао у тај неугледни комад дрвета и метала, на земљи, пред његовим ногама. Зар се овим комадом ратује. Како ћу живу главу изнијет. Како ћу се одбранит. Кога овим морем убит. Ово је за мало пуцање око себе. Когод се сакрије за колац, ништа му не могу. Ако изиђем на њиву, море свако пуцат на мене. Шта ћу им ја урадит са овим кочићом.

Узми ту пушку, лебац јој јебем.

Добричак се тргнуо, као да му се у глави отворио неки огромни падобран. Пружио је руку према пушки која му се чинила далека и дубока, као на дну мора. Преломио се, некако, у пасу, и узео је руком преко задњег нишана. То му је изгледало као средина.

Ухватио је и другим дланом и привукао себи, на муда. Држећу руке састављене, као да је на некој сахрани или оплакивању, није смио да је погледа нити је знао да ли има какав ремен па да је забаци на леђа.

Гледао је у празнину прозора из којег је, пред њега, избачена та пушка. Иди на зачеље, који ти је курац. Доброчојек се помјерио на својим дрвеним ногама, које су се од страха, укочиле и у кољенима и у куковима. Кренуо је према крају реда оних који су већ узели оружје али му је, тако му се чинило, глава остала у оној соби иза прозора.

Када је подјела и задужење завршено, Десетар са спиком је дрекнуо А сад за мном.

И одвео је дрвену и незграпну војску, која је личила на котрљане, са оним својим шаторским лоптастим великим завежљајима, према једној бараки у којој су спаваонице. Ајмо, по један у леви угао и пењи се горе па попуњавај испод.  Ајмо следећи. Ајмо. Прво спакуј све у транспортну врећу, не скидај чизме, само лези на те струњаче, можда ујутро имамо узбуну и напад на Растик. Ајмо. Следећи.

Кревети су у просторији били стари, метални, постављени троспратно. Са по три струњаче умјесто душека. Није било војничких касета. Очито је та соба била учионица редовне војске или нешто слично а не спаваоница.

Могул да питам нешто. Питај. Ја не знам шта је ово. Како се то расклапа. Ја сам у Јна имо онај колац, полуаутоматску, ово нисам видио. Нађи неког редовног војника, да ти покаже. Што прије. Немој да ујутро идеш неук са тим, нећеш играт пируз пале.